Управник: академик Василије Крестић
Телефон: (011) 2027-118 Факс: (011) 182 285 Е-пошта: arhiv@sanu.ac.rs Адреса: Архив САНУ, Кнез Михаилова 35, 11000 Београд, Србија

 
Опште информације
 

Читаоница Архива је опремљена картотеком, микрочитачем и приручном библиотеком и отворена је за истраживаче радним даном од 830 до 1430 часова.

 
Историјат
 

Архив Српске академије наука и уметности у Београду основан је 1841. године, када и Друштво српске словесности, које је поклањало нарочиту пажњу прикупљању извора и грађе за српску историју. Интензивнији рад на том пољу почео је крајем 1846. када је Јован Стејић 29. децембра поднео представку о спасавању историјских података од заборава, а Аврам Петронијевић се обавезао да изради план о сакупљању грађе и у ту сврху формиран је одбор. Друштво српске словесности суспендовано је 27. јануара 1864. а обновљено 1. августа исте године под именом Српско учено друштво. Оно је наследило сакупљену грађу и наставило рад на прикупљању докумената и архивске грађе, а крајем 1870. почело је да је сређује и инвентарише. Када су се Српско учено друштво и Академија ујединили допуном Основног закона о Академији 10. фебруара 1892. и када је озваничено име Српска краљевска академија, Архив је прешао у њену својину са 263 старе рукописне и штампане књиге (Стара збирка) и 1397 инвентарисаних и сигнираних докумената у Историјској збирци. Уједињењем су створени основи Архиву који је Академија организовала и знатно увећала. Грађа из културне, политичке и књижевне прошлости српскога народа коју је Архив поседовао дала је повода да се у Академији размишља о њему као јавној установи. Председништво је у том смислу на скупу од 4. октобра 1899. године „да би Академијина историјска архива и рукописна збирка могле постати приступне и ширим научним круговима“ одлучило да академије филозофских и друштвених наука на првом заједничком скупу покрену „питање о уређењу поменуте архиве и збирке“. На Свечаном годишњем скупу Српске краљевске академије 7. марта 1925. у извештају „О раду и задацима Српске краљевске академије наука" речено је да Архив „има знатну збирку старих рукописа“, приватних докумената, писама, мемоара, збирке фолклорне грађе и да „велики део тог драгоценог материјала може се ставити на употребу стручној публици; само је за то потребно организовати тај Архив као јавну установу. Послови су у том правцу отпочели и ми се надамо да he y току ове године бити и завршени“. До реализације није дошло из више разлога, a y првом реду због простора. Архив је, као јавна установа, постао доступан свим заинтересованим научним и јавним радницима после пресељења из Бранкове улице број 15 у Кнез Михаилову 35, које је извршено у фебруару 1952. Тада је Архив добио канцеларију, депо за грађу и читаоницу. Из руку административних службеника дошао је под стручни надзор управника (директора) и архивских радника. Четири године касније Председништво САН донело је Правилник о организацији и раду Архива Српске академије наука и Правилник о раду у читаоници Архива Српске академије наука. Ове промене омогућиле су набавку савремене техничке опреме и кадровску попуну. Читаоница Архива опремљена је картотекама, микрочитачем и приручном библиотеком.

 
Фондови
 

Архив располаже фондовима (административним архивама) Друштва српске словесности (1841–1864), Српског ученог друштва (1864–1892) за које постоји картотека, Српске краљевске академије (1887–1944) и два угашена института Српске академије наука - Института за изучавање књижевности (1947–1954) и Института за изучавање села (1948–1954). Ту су још Записници седница Извршног одбора Председништва Српске академије наука – Српске академије наука и уметности, Записници седница Председништва Српске академије наука – Српске академије наука и уметности, Записници редовних, ванредних, свечаних и изборних заседања скупштина Српске академије наука – Српске академије наука и уметности, све за период 1945-1998. и Досијеи преминулих чланова САН – САНУ. Године 1997. при Архиву је основан и Кабинет за медаље. Поред наведеног Архив поседује и четири збирке докумената, као посебне целине, свака са својим сигнатурама. To су, обично назване, Стара збирка, Историјска збирка, Етнографска збирка и Оријентална збирка.

Стара збирка, или Збирка рукописних и старих штампаних књига, после страдања Народне библиотеке Србије 1941, по обиму је највећа збирка старих српских рукописа и штампаних књига у нашој земљи. У Инвентару збирке до сада је уписано 526 инвентарских јединица, чије је време настанка у периоду од XIII до XIX века. Описане су до броја 339 у Каталогу рукописа и старих штампаних књига, који је урадио Љубомир Стојановић, а издала СКА 1901. године.

Историјска збирка је садржајем најразноврснија и обимом највећа. Има 15.071 инвентарских бројева (сигнатура). Садржи грађу од средњег века до наших дана, коју чине средњовековне повеље у оригиналу или препису, разни документи, преписке, списи, протоколи, рукописи, исписи из страних архива, мемоари, композиције, фото-албуми итд. било да се налазе као самосталне, засебне јединице или у оквиру већих целина – заоставштина истакнутих наших научних, политичких, књижевних, културних и јавних радника. Између осталих, ту су заоставштине Вука Караџића, Јована Цвијића, Николе Пашића, Јована Томића, Иве Андрића, Милутина Миланковића, породице Обреновића, Александра Белића, Виктора Новака, кнеза Васе Поповића, Бранка Ћопића, Михаила Ристића, Стеве Димитријевића, Светислава Цвијановића и многих других. Ова збирка има именско-предметну картотеку и картотеку Вукове заоставштине, осам инвентарских књига и инвентаре и спискове (пописе) обрађених заоставштина које некада садрже и до 10000 појединачних докумената. Они су писани на српском језику, а има их писаних и црквенословенском варијантом, као и оних (појединих) који су писани на латинском, руском, француском, енглеском, немачком, италијанском, мађарском, турском, грчком и другим језицима.

Етнографска збирка садржи 482 инвентарских јединица мањих или већих збирки народних умотворина и етнографске грађе различитих скупљача готово из свих српских крајева и области, као и заоставштине Веселина Чајкановића, Јована Ердељановића, Дене Дебељковића и Радослава Павловића. Збирка временски обухвата период XIX и XX века. Има две инвентарске књиге и картотеку према истраживачима и скупљачима народних умотворина.

Оријентална збирка има 262 рукописне и штампане књиге и 92 инвентарска броја докумената. Писана је на турском и арапском језику у периоду од XV до XX века. Инвентарисана је у једној књизи.

Кабинет за медаље до данас има 611 инвентарне јединице различитих предмета и докумената.

 
Задатак и улога
 

Територијална надлежност Архива није законом утврђена и он нема надзор над одређеним територијалним или административним јединицама.

Основни задатак Архива састоји се у систематском прикупљању архивске грађе за историју Академије и српског народа у свим областима и подручјима где Срби живе, као и у преузимању, смештају, чувању, сређивању, обради, заштити, публиковању и давању архивске грађе на коришћење научним и другим заинтересованим ли-цима. За обављање ових својих задатака Архив нема стриктно подељене организационе јединице или одељења која се баве, на пример, само заштитом, или обрадом и коришћењем, или рачуноводственим и правним пословима. Послове око техничке заштите архивске грађе (конзервацију, рестаурацију) Архив обавља у сарадњи са Народном библиотеком Србије и Архивом Србије, док опште послове (правне, финансијске, обезбеђење) врше одређене службе Радне заједнице САНУ.

Издавачком делатношћу Архив се као установа самостално до сада није бавио, премда за то постоје статутарне могућности. У сарадњи са Задужбином Иве Андрића издат је Каталог Андрићеве рукописне заоставштине, а са Архивом Србије Водич кроз Архив Друштва србске словесности (1842,1845-1864. године). Академија је у оквиру својих издавачких планова, из архивске грађе Архива, издала неколико публикација, или су то урадили научни радници.

 
Важнија издања
 

Ж. Живановић, Мемоари Стефана–Стевче Михаиловића. У два дела. Од 1813 до 1842 и од 1858 до 1867, Зборник за ИЈК, Прво одељење, књ. 18, Београд 1928; С. Ловчевић, Писма Илије Гарашанина Јовану Мариновићу. Књига прва. Од 29 марта 1848 до 31 дец. 1858, Зборник за ИЈК, Прво одељење, књ. 21, Београд 1931. Књига друга. Од 4 јан. 1859 до 29 марта 1874, Зборник за ИЈК, Прво одељење, књ. 22, Београд 1931; Ј. Грујић, Записи Јеврема Грујића. Књига прва. (Пред Светоандрејску скупштину), Зборник за ИЈК, Прво одељење, књ. 7, Београд 1922, Књига друга. (Светоандрејска скупштина), Зборник за ИЖ, Прво одељење, књ. 8, Београд 1923, Књига трећа. (Друга влада Обреновића и турски ратови), Зборник за ИЈК, Прво одељење, књ. 9, Београд 1923; В. Јовановић, Успомене, (приредио и предговор написао В. Крестић), Београд 1988; Н. Пашић, Слога Србо-Хрвата, (приредио Ђ. Станковић), Београд 1995; А. Петровић, Успомене, (приредила Л. Перовић), Београд 1988, (у Архиву САНУ рукопис се води као Мемоари Аврама Петровића од 1871–1903); П. Тодоровић, Дневник, (приредила Л. Перовић), Београд 1990; М. Обрадовић, Српске народне пјесме из Западне Славоније, (приредила С. Гароња-Радованац), Топуско – Нови Сад 1995; Сабрана дела Вука Ст. Караџића; М. Пироћанац, Белешке (приредила С. Рајић), Београд 2004; Никола Крстић, Јавни живот I-IV (приредио М. Јагодић), Београд 2005-2007; Никола Крстић, Приватни и јавни живот I-II (приредили А. Вулетић и М. Јагодић), Београд 2005; Лазар Арсенијевић Баталака, Живот и прикљученија Карађорђа (приредио Р. Поповић), Београд 2004; Виктор Новак, Magnum Crimen. Два изостављена поглавља, (приредио В. Крестић), Јагодина, 2005.