Фондови Библиотеке САНУ
 

Прва брига Друштва српске словесности била је набавка књига и стварање научне књижнице. Димитрије Тирол, члан Друштва, изнео је 7. јула 1842. године предлог за набавку "српских летописа" и "периодичних изданија на језику Србском". Сам је те исте године поклонио Друштву 89 књига и тај поклон се сматра "зачетком" данашње Библиотеке САНУ. Од Тироловог поклона до библиотеке Васка Попе, коју је Академијиној библиотеци усмено завештала песникова супруга Хаша Попа, проћи ће 165 година. Статистички мерено, сваке од протеклих година библиотека је увећавана за око 9000 књига. У стварности није било тако. Према сачуваном попису из 1856. године библиотека је имала 638 наслова: српских књига 174 и 26 на старословенском, 135 руских, 98 немачких, 65 словачких, 64 италијанских, 37 енглеских, француских и мађарских, 27 грчких, 26 латинских и једно издање на јерменском језику.

Данас Библиотека САНУ има 1.300.000 књига од којих је око 600.000 хиљада монографских и 700.000 серијских публикација, 75 одсто на страним језицима, највише на немачком, енглеском, француском и руском језику. Од свих библиотека у Србији, Академијина библиотека има највећи фонд стране књиге, а по величини књижног фонда четврта је библиотека у Србији. Тај фонд је највећим делом настао разменом са страним научним установама. Библиотека нема обавезни примерак, али размењује издања са 1184 установе у земљи и иностранству.

 
Посебне библиотеке
 

Библиотека се увећавала и поклонима чланова Академије и других научних и културних посленика. Тако су настале и многе посебне библиотеке. Оне чине око 50.000 свезака. Укупно их има 36. Једна од значајнијих и највећих посебних библиотека је Љубомира Никића (1925-1990), коју је после његове смрти Библиотека добила на поклон. Она броји преко 25.000 свезака, а чине је дела из области: књижевности, лингвистике, историје, историје уметности, права, црквене историје. Садржи и мањи број веома ретких часописа. Збирка има и 875 већином српских старих и ретких књига и три рукописа. Посебна библиотека Виктора Новака од око 10.000 наслова садржи литературу из области: палеографије, епиграфике, хералдике, дипломатије, слободног зидарства, историје Ватикана и Конкордата.- Посебна библиотека Симе Симића (више од 10.000 наслова) има драгоцених раритета и сепарата, a нарочито вредна издања о односима Србије/Југославије и Ватикана.- Посебна библиотека Милутина Миланковића, са око 700 јединица садржи литературу из области климатологије и теорије ледених доба.- Посебна библиотека оца и сина, академика Николе и Светозара Радојчића, има око 10.000 јединица из области: националне историје средњег века, књижевне историје и историје уметности.- Посебна библиотека Љубомира Дурковића Јакшића располаже са преко 10.000 свезака, из области полонистике и историје 19. века .- У новије време су доспела у Библиотеку још три драгоцена легата: Данила Киша, Васка Попе и Марка Ристића. У библиотеци Марка Ристића од преко 6000 свезака, које представљају драгоцену целину за проучавање надреализма, налази се и editio princeps Дидроове Енциклопедије, која је почела да излази 1751. године. Реч је о фолио издању, увезаном у кожу, добро очуваном, коју је Марко Ристић, тада амбасадор ФНРЈ у Паризу, добио на дар од председника КПФ Марсела Кашена.

 
Стара и ретка књига
 

Фонд старих и ретких књига Библиотеке обухвата око 3000 наслова, тј. преко 5500 свезака, које су подељене у 12 група. Најбројнију групу чини фонд српских штампаних књига до 1867. године, која има 1119 наслова (2500 свезака), и који међу осталим раритетима чува и светски уникат Превозвышеному господину ђенералу М. и кавалеру Неранчићу, на брегу Адрыятике, Лајпциг; Јохан Кристиан Тојбл (?),1788 (?) (R 20-1). У поседу Библиотеке су две инкунабуле, и то: Appianus Alexandrinus, Historia romana. De bellis civillibus.- Venetiis, 1477. и [M. Annei Lucani cordubensis pharsaliae].– Venetiis : per Smonem Bevilaquam, 1498. Вредан помена је још један куриозитет, наиме: Екстрактъ или изводъ Пунктовъ привилегиалных. У Бечу, 1745 (напечататся от Хр. Жефаровича). Мање групе старих и ретких књига чине хрватске и словеначке књиге. Croatica има 194 јединице, књиге из 17, 18. и 19. века штампане у Венецији, Дубровнику, Задру, Загребу, Ријеци, Сплиту и Будиму (кодекси, законици, лексика итд.) на хрватском, латинском, италијанском и немачком језику. У тзв. групи Slavica налазе се 262 јединице, то су дела значајних слависта 18. и 19. века. Група страних књига састоји се од 102 јединице. Међу њима су, у највећем броју, холандске књиге из 17. века, затим има књига и на француском језику, штампаних у Цириху, на немачком и латинском језику. Најстарија књига међу њима је: Caspar Hubernius, Spiegel der Hauszucht .- Nürnberg: Johann von Berg und Ulrich Neuber, 1555, R8:33.- Велика група Varia садржи 351 јединицу, највише из 19. века. На сигнатури R10;128 налази се једна јеврејска књига, објављена у Бечу 1818. године (Hamishah Hamischei Torah.- Wien; Georg Holzinger) .- Група факсимилних издања садржи 161 јединицу, међу њима Мирослављево јеванђеље (једно издање објављено у Бечу у редакцији Љубомира Стојановића 1897. године и друго издање које је приредио Душан Мрђеновић, објављено 2002. године) и Српски (Минхенски) псалтир (објављен у Минхену у редакцији Светозара Радојчића 1963. године) јесу најдрагоценији и најлепши примерци ове збирке.

Посебну вредност целе rare чини, међутим, 48 књига из заоставштине Вука Ст. Караџића, које су биле уступљене Одбору Српске краљевске академије за издавање сабраних дела Вука Караџића. Ради се о Kараџићевим ручним примерцима са маргиналијама. Од Караџићевих примедби на маргинама свакако су најзначајније оне које је аутор сачинио у Српском рјечнику из 1818, које садрже неколико стотина нових речи.

 
Остале збирке
 

Од мањих збирки интересантна је збирка географских карата. Из 18. века потиче једна карта (J.K. Kindermann Die Provinz Inner-Österreich: oder die Herzogtümer Steyermark, Kaertnen und Krain, die Grafschaften Goerz und Gradisca und das deutsch-oesterreichische Litorale.- Graez: Verlegt bey Franz Hagel Miller, 1794). У збирци се чува још 38 штампаних или изрезаних карата и планова о јужнословенским народима већином из 19. века. Са почетка 20. века потиче 225 карата, чији је настанак везан за поменуту територију.

Збирка часописа. Библиотека чува у свом фонду око 10.000 наслова часописа, од којих је око 3000 наслова текућих часописа и серија.

Збирка микрофилмова. Збирка микрофилмова обухвата 50 000 снимака старих и ретких књига и Библиотеке Вука Караџића, као и 320 микрофиша.

Штампане информације: Стотридесет година Библиотеке САНУ, 1974; Водич кроз Библиотеку, 1991.