Историјат Академије
 

Назив академије службено је уведен законом од 1. новембра 1886, али то не значи стварни почетак рада академије код Срба. Формално оснивање Краљевско-српске академије само је један од преломних момената у развитку научних друштава у Србији. Академија је била наследник имовине Српског ученог друштва и настављач његових задатака. Академија је, најзад, 1892, приликом спајања двеју институција, прихватила и чланове Српског ученог друштва као своје редовне или почасне чланове. Српско учено друштво (1864-1892) било је, међутим, само продужетак за кратко време суспендованог Друштва српске словесности (1841-1864). Отуда се развој Српске академије наука и уметности не може показати без учених друштава која јој претходе и из којих је произишла.

Велики значај за живот и развитак Академије такође имају ЗАДУЖБИНЕ И ФОНДОВИ.

 

Председници:

Јосиф Панчић (1887 - 1888)
Чедомиљ Мијатовић (1888 - 1889)
Димитрије Нешић (1892 - 1895)
Милан Ђ. Милићевић (1896 - 1899)
Јован Ристић (1899)
Сима Лозанић (1899 - 1900)
Јован Мишковић (1900 - 1903)
Сима Лозанић (1903 - 1906)
Стојан Новаковић (1906 - 1915)
Јован Жујовић (1915 - 1921)
Јован Цвијић (1921 - 1927)
Слободан Јовановић (1928 - 1931)
Богдан Гавриловић (1931 - 1937)
Александар Белић (1937 - 1960)
Илија Ђуричић (1960 - 1965)
Велибор Глигорић (1965 - 1971)
Павле Савић (1971 - 1981)
Душан Каназир (1981 - 1994)
Александар Деспић (1994 - 1998)
Дејан Медаковић (1999 - 2003)
Никола Хајдин (2003 - 2015)
Владимир Костић (2015 - )
 

Детаљније информације о члановима Академије можете добити у Библиотеци САНУ.