Српско учено друштво (1864 - 1892)
 

Суспендовано Друштво српске словесности обновљено је 29. јула 1864. године под називом Српско учено друштво, на тај начин што су сви чланови суспендованог Друштва имали прилику да писмено изјаве министру просвете да се прихватају чланства у Српском ученом друштву. Основни задатак Друштва био је: „занимати се наукама и вештинама, у колико се оне најближе односе на Српство”. У почетку, Друштво је имало 24 редовна, 44 почасна и 64 кореспондентна члана. Рад Друштва одвијао се у четири одсека:

  • Одсек за науке моралне, језикословне и литерарне;
  • Одсек за науке природословне и математичне;
  • Одсек за науке историјске и државне;
  • Одсек за вештине.

Први председник Друштва био је Јован Гавриловић. Рад Српског ученог друштва састојао се у прикупљању разноврсних историјских података, старих рукописа и докумената, снимању архитектонских и живописаних споменика по Србији, прикупљању топографских испитивања и метеоролошких бележака. Резултате својих истраживања чланови Друштва објављивали су у „Гласнику Српског ученог друштва” (изашло 75 бројева). Чланци и расправе највише су се односили на историју, филологију, географију, статистику, археологију и медицину. Друштво је одржавало везе са словенским научним друштвима, имало је свој архив и библиотеку. Од 1877. године Друштво је преформулисало свој програм с циљем да се углавном бави самосталним научним истраживањем, а да се преко нарочитих одбора бави „ширењем науке и књижевности у народ”. Дана 13. маја 1886. године Српско учено друштво је суспендовано због сукоба са министром просвете. Закон о оснивању Српске краљевске академије наука донет је 1. новембра 1886. године. По члану 31 овог закона Академији су уступљени библиотека, збирке и имање Српског ученог друштва. Сукоб које је настао због овога привремено се завршио поновним отварањем Друштва, 25. јуна 1887. године. Рад Друштва одвијао се под веома тешким околностима, а велики број његових чланова припао је Академији. Спор између Друштва и Академије око архива и библиотеке решен је на тај начин што се на предлог министра просвете 1892. године Друштво спојило са Академијом. Српско учено друштво изабрало је 8 својих чланова за редовне чланове Академије, а остали његови чланови постали су почасни чланови Академије.