Шеф изложбеног салона: Рада Маљковић, кустос Тел: (011) 2027-242 Факс: (011) 2027-201 Адреса: Галерија САНУ, Кнез Михаилова 35, 11000 Београд, Србија Е-пошта: Galerija.SANU@sanu.ac.rs Радно време Изложбеног салона Галерије, током концертне сезоне, је сваког дана, осим понедељка, од 10 до 21 час, четвртком од 11 до 16 часова. Када се у Галерији не одржавају концерти, изван концертне сезоне, радно време Галерије за посетиоце изложби је сваког дана од 10 до 21 час.


Стојан Новаковић и његово доба

Аутор: академик Михаило Војводић и Александар Марковић
Организатор: Српска академија наука и уметности и
Архив Србије

13. децембар 2017.
Галерија САНУ

 

Изложбу СТОЈАН НОВАКОВИЋ И ЊЕГОВО ДОБА приредили су Галерија САНУ и Архив Србије поводом 175 година од рођена Стојана Новаковића, једне од најистакнутијих личности српских просвећених кругова друге половине XIX и почетка XX века. Изложба се састоји из шест основних целина.

Прва целина садржи лична документа Стојана Новаковића, његово школовање у Шапцу и Београду и прве јавне службе.

У другој целини изложена су документа о његовој научној и културној делатности. Допринос Стојана Новаковића српској историографији и филологији приказан је кроз чланке, студије и монографије. Представљена је његова делатност председника Српске краљевске академије, и као једног од оснивача и првог председника Српске књижевне задруге.

Трећа целина обухвата политички ангажман Стојана Новаковића као министра просвете и министра унутрашњих дела, а такође и као једног од оснивача Напредне странке и њеног вође почетком ХХ века.

Четврта целина представља његову дипломатску службу као српског посланика у Цариграду, Паризу и Петрограду и ангажман на челу српске делегације на Лондонској мировној конференцији 1912–1913. године, којом је завршен Први балкански рат.

У петој целини приказан је Стојан Новаковић – државник. Био је председник владе у два наврата: први пут 1895–1896. и други пут 1909. године у време анексионе кризе, када је био на челу концентрационе владе.

Последња шеста целина обухвата богату преписку Стојана Новаковића са најистакнутијим личностима из политичког, научног и културног живота у Србији друге половине XIX и почетка XX века, као и са иностраним научницима.