Кустос: Марковић Жаклина Тел: (011) 2027-185 Е-пошта: legat.oj@sanu.ac.rs Адреса: Кнез Михаилова 35, 3 спрат, соба 345


Академик Светомир Арсић Басара
СКУЛПТУРА ОЛГЕ ЈЕВРИЋ – СУБЛИМИРАНА КОСМИЧКА ХАРМОНИЈА

 

Скулптура Олге Јеврић жив је, покретан и отворен организам, у којем се увек изнова повређује тражена и егзистенцијална линија раста.

Олга Јеврић један је од оних уметника, вајара, који трајно унапређују свој стваралачки израз. Њен креативни развој носио је собом усавршавање аутентичне визије и унутрашње динамике чије се визуелно поље пластичних елемената и пластичних трагања све више отварало и насељавало новим вредностима. Она је студиозно и проживљено градила свој свет уметности и стваралаштва.

Основну, препознатљиву одлику вајарског дела Олге Јеврић чине пластични сензибилитет, тактилни квалитети површина, чулно поимање запремине и масе и склад између спољног изгледа и тежине масе.

Креативност Олге Јеврић подразумева и дословну еманципацију од некритичне и неоромантичне завичајности и регионализма. Она је уједно и раскид са скученим оквирима традиционализма и њихово надилажење. Различитост облика, количина материјала, као и врста обраде, развијају се по маштовитој механици. Делo губи постамент и јавља се као везани феномен, који се напаја на супротним вредностима прожимања масе и простора. Развој идеје и тражење решења којима се она уобличава нису духовно наслеђe, већ саставни део стваралаштва. Укупан преображај уједно је и преображај континуираног раста основних структура у покрету.

Код Олге Јеврић постоји стваралачки нагон да се успостави равнотежа између унутрашњег осећаја и спољног света, нагон да уметничко дело представља остварење такве равнотеже. На тај начин дело постаје симбол помирења, склада и равнотеже и доводи до духовне смирености, хармоније и спокојства, представљајући мост између осећања и перцепције.

Из скулпторског дела Олге Јеврић подjeднако делују две силе: витална и митска. Витална сила огледа се у унутарњем повезивању облика, динамичном ритму и остваривању интегралне масе у датом простору. Митска снага извире и потиче из живота облика и композиције.

Сукоб с материјалом одвија се спонтано, без схеме, без пројеката, интуитивно и, рекло би се, као у процесу стварања поезије, у радосном усмерењу духа. Слобода и машта не испољавају се у игри случајних и необузданих детаља, већ у стабилној форми која комуницира с простором око себе.

Скулптуре Олге Јеврић пре свега делују равнотежом маса у заокруженом оптичком пољу. Унутрашња организација њиховог значења обуздана је у привидном мировању и зрењу живе супстанце, која се, стремећи ка висини, претвара у лет и занос, као да се откида од подлоге и свих физичких запремина. Пулсирање живота у самој је тајни материје, у њеном пресеку и језгру, у расту и умножавању.

Стварајући у средини која обилује етнографским, митским и фолклорним садржајима, а чији је простор тек ваљало насељавати новим облицима и новим схватањима форме, Олга Јеврић је, уз друге ликовне уметнике, тај задатак обавила с великим смислом и успехом.

Уметница се брзо и нагло ослобађала конвенционалних и статичких модела окрећући се пластичном медију карактеристичног за наше доба. Упоредо са усавршавањем технике рада ишло је и усавршавање облика који су одговарали њеним мисаоним тежњама. Њено стваралаштво садржи генезу мисаоних елемената и поетику унутрашњих перспектива.

У формирању ауторкиног пластичног израза нису видни утицаји великих мајстора. Ипак, ту постоји читав спектар савременог схватања форме, који је свакако зрачио и утицао на њено стварање као општа тежња стваралачких подстицаја и укупних сазнања – посреди је полифонија сазнајних и нужних сродности.

Олга Јеврић припада генерацији српских уметника који су спровели изузетно велико померање ка савременом изразу, ослобађајући се у свом стваралаштву конвенционалних и идеологизираних преокупација. Њој и њеној генерацији припада заслуга што се српска уметност нашла на истој равни са европском и светском уметношћу.

Дело Олге Јеврић надрасло је све токове и збивања у свом времену. Оно стоји на стваралачком пиједесталу усамљено, као блистав, величанствен обелиск. То је дело јединствено, аутохтоно и непоновљиво. Оно је ван домашаја свих токова. Стоји сâмо! Као што је Бранко Миљковић за Његоша написао: „Песма те је оставила самог!“, и Олгу Јеврић њена скулптура оставила је саму!

У свету данас немамо већег вајара од Олге Јеврић. Ако би се, на пример, организовала међупланетарна изложба скулптура, нашу планету, Земљу, могла би да представља једино скулптура Олге Јеврић.

У њеном делу сублимирана је космичка хармонија. Док посматрамо скулптуру Олге Јеврић, имамо осећај да она путује кроз далека сазвежђа ослобођена Земљине теже.

Академик Светомир Арсић Басара