In memoriam
 

Војислав Становчић (1930 - 2017)

Војислав СТАНОВЧИЋ
(Убли (код Херцег Новог), 2.7.1930 – Београд, 9.4.2017)
Правник

Академик Војислав Становчић рођен је 2. јула 1930. у месту Убли код Херцег Новог. Средњу школу похађао је у Херцег Новом и Загребу. Дипломирао је 1955. године на Правном факултету у Београду, на којем је положио и усмени докторски испит 1963. и јануара 1965. стекао докторат политичких наука одбраном дисертације Индустријска демократија – схватања у британској социјално-политичкој теорији. За доцента на новооснованом Факултету политичких наука изабран је 1969, на предмету Историја политичких теорија. Године 1974. изабран је за ванредног, а 1979. за редовног професора на истом предмету. Након тога је постао продекан за постдипломске студије, a касније шеф Катедре за политичку теорију и методологију.

За дописног члана САНУ изабран је 15. децембра 1988. а за редовног 5. новембра 2009. године. Академску беседу Легалност и легитимност одржао је 27. маја 2010. године.

Функцију Заменика секретара Одељења друштвених наука вршио је од 30.5.2002. а од 20.4.2010. био је секретар Одељења друштвених наука све до 15.4.2014. Председник Управног одбора Етнографског института био је од 2002. а у више мандатних периода члан Научног већа и Управног одбора Географског института „Јован Цвијић“.

Био је члан различитих одбора: Међуакадемијског одбора за проучавање положаја националних мањина и људских права, као председник; Одбора за изворе српског права; Међуодељенског одбора за проучавање српске националне мањине у суседним земљама; Одбора за филозофију и друштвену теорију. Поред тога био је и члан председништва Југословенског удружења за политичке науке и Југословенског удружења за уставно право, члан Комитета за изучавање федерализма (Research Committee on Comparative Federalism), на два-три конгреса члан Савета IPSA-е, а на конгресу у Берлину (1994) изабран је у Комитет за истраживање етницитета и политике (Research Committee on Ethnicity and Politics).

Међу најзначајнијим објављеним делима су: Политичке идеје и религија. 1 и 2 (1999), Власт и слобода (2003), Политичка теорија. Том 1 (2006), Моћ и легитимност (2006) и др. Био је коаутор хрестоматија Бирократија и технократија. I–II (1966) и Социјалистичка мисао о самоуправљању (1975). Извршио је стручну редакцију Мале политичке енциклопедије (1965) и касније био уредник одређених области у Политичкој енциклопедији (1975) и Малој енциклопедији Просвета. Сарађивао је на више издања Правног лексикона и Правне енциклопедије; био је члан уређивачког одбора и коуредник радова Теорија и пракса самоуправљања у Југославији (1972) и библиотека Каријатиде и Идеје. Од 1993. године био је члан уредништва Зборника за друштвене науке Матице српске, а 1992. изабран је у Уређивачки савет (Editorial Advisory Board) часописа Publius, који се бави федерализмом и излази тромесечно.

Међународни центар за етноисторијска и антрополошка истраживања при Универзитету у Палерму доделио му је Награду за животно дело Златни печат 23. новембра 2010; Награду Фонда „Миодраг Јовичић“ за допринос проучавању уставног права и упоредних политичких идеја и система добио је 2004; Награду Града Београда за 2007. годину добио је за књигу из хуманистичких и друштвених наука објављену 2006; Награду „Војислав К. Стојановић“ Удружења универзитетских професора и научника Србије добио је 2010. године, а Награду Витез позива 2013. године.

Биографије и библиографије академика Војислава Становчића објављене су у: Годишњаку САНУ 95 за 1988 (1989): стр. 527–546; 105 за 1998 (1999): стр. 639–647; 112 за 2005 (2006): стр. 581–600; 121 за 2014 (2015): стр. 399–409.

 

 

PlanPlus