In memoriam
 

Владимир Стојанчевић (1923 - 2017)

Владимир СТОЈАНЧЕВИЋ
(Скопље, 16.4.1923 – Београд, 21.4.2017)
Историчар

Академик Владимир Стојанчевић рођен је у Скопљу 16. априла 1923. године. Матурирао је 1941. у Крагујевцу, а дипломирао историју 1950. на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је у САН маја 1956. са докторском дисертацијом Кнез Милош и Источна Србија 1833–1838. године.

Радни век је започео као библиотекар у Семинару за општу историју средњег века (1. јун 1948 – 30. април 1950), а затим је, након дипломирања, радио у Историјском институту САНУ (1950–1984) где је прошао сва звања, од асистента, научног сарадника, вишег научног сарадника до научног саветника.

За дописног члана САНУ изабран је 16. новембра 1978. а за редовног 15. децембра 1988. године. Академску беседу Србија и српски народ у Турској, 1804–1878 одржао је 10. мајa 1989. године. Функцију заменика секретара Одељења историјских наука вршио је од 16.11.1989. до 31.12.1997. године.

У Историјском институту бавио се, најпре, историјом Србије и српског народа у 19. веку у делима: Кнез Милош и Источна Србија 1833–1838 (1957), Милош Обреновић и његово доба (1966), Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године (1971), Србија у време Првог устанка 1804–1813 (1980), затим односима обновљене српске државе са суседним народима: Србија и Бугари 1804–1878 (1988), Срби и Арбанаси 1804–1912 (1994), као и историјом државности у: Почеци модерне српске државе (2004) и другим делима.

Уређивао је зборнике: Живот и рад Јована Ристића (1985), Србија и Албанци у XIX и почетком XX века (1990), Илија Гарашанин 1812–1874 (1991), Свечана академија поводом 175-годишњице Другог српског устанка (1991), Први Балкански рат (1991), Стојан Новаковић: личност и дело (1995), Други Српско-турски рат и ослобођење Југоисточне Србије (2001), Србија и ослобођење српског народа у Турској 1804–1912 (2003), Косовско-метохијски зборник (књ. 2, 1998), Вардарски зборник (књ. 1–3, 1999, 2003, 2004) и био члан уређивачког одбора зборника Стваралаштво Димитрија Давидовића (1985).

Био је члан различитих одбора: Одбора за припрему целокупних дела Светозара Марковића, Одбора за Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Одбора за проучавање становништва, Одбора за прикупљање и објављивање грађе о спољној политици Краљевине Србије 1903–1914, Одбора за историју Срба у Хрватској, Међуодељенског одбора за Косово, Одбора за сакупљање грађе о геноциду против српског народа и других народа Југославије у 20. веку.

За научни рад добио је више награда и признања: Орден Св. Саве I степена (1999), Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1984), Октобарску награду Града Београда за рад на колективном делу Историја Београда (1974), Диплому са медаљом Матице српске из Новог Сада (1976), Плакету Шест векова Крушевца (1971) и др.

Биографије и библиографије академика Владимира Стојанчевића објављене су у: Годишњаку САНУ 86 за 1979 (1980): стр. 483–504; 93 за 1986 (1987): стр. 477–487; 97 за 1990 (1991): стр. 393–404; 100 за 1993 (1994): стр. 373–380; 105 за 1998 (1999): стр. 615–626.

 

 

PlanPlus