In memoriam
 

Никола Јанковић (1926 - 2017)

Никола Јанковић
(Крагујевац, 13.12.1926 – Београд, 25.4.2017)
Вајар

Академик Никола Кока Јанковић родио се у Крагујевцу 1926. године. Академију за ликовне уметности у Београду завршио је 1950. године у класи професора Лојза Долинара и Сретена Стојановића. Две године касније, 1952. године завршио је и постдипломске студије код професора Сретена Стојановића.

Први пут је излагао 1947. године на V изложби Удружења ликовних уметника Србије, потом на групним изложбама УЛУС-а, затим са групом „Самостални“ те од 1986. године као члан Српског друштва „Лада“. Учествовао је на групним изложбама у готово свим већим градовима бивше Југославије, као и Европе (Будимпешта, Букурешт, Праг, Братислава, Лондон и Единбург). Имао је велики број самосталних изложби у Београду, Ваљеву, Крагујевцу, Берлину, Новом Саду, Крушевцу, Деспотовцу, Ужицу, Скопљу. Члан УЛУС-а био је од 1951. године.

Његов дугогодишњи педагошки рад образовао је више генерација скулптора којима је преносио драгоцена искуства као редовни професор на Академији, односно Факултету ликовних уметности у Београду све до 1991. године, када је пензионисан. Звање професора емеритуса на том Факултету додељено му је 26. маја 2011. године.

Изабран је за дописног члана САНУ 23. октобра 1997. a за редовног 2. новембра 2006. године. Приступну беседу Забелешке из атељеа Николе Коке Јанковића одржао је 17. октобра 2007. (није објављена). На предлог Одељења ликовних и музичких уметности изабран је за члана Председништва САНУ јуна 2007. и на тој функцији био је до 2010. године. Те 2007. године именован је и за члана Стручног савета Библиотеке САНУ.

У току свог дугогодишњег рада примио је низ награда: Награда УЛУС-а Златно длето за ситну пластику, 1962. и 1982. године; Вукова награда за животно дело Културно-просветне заједнице Србије, 2003. године; Награда за скулптуру, 2004. године на Јесењој изложби УЛУС-а у Београду, поводом стогодишњице Друштва српских уметника „Лада“; Априлска награда Града Београда за примењено стваралаштво и визуелне и проширене медије за 2010. годину; Годишња награда Вукове задужбине за изложбу скулптура и цртежа одржану у Галерији САНУ, 2011. године.

Рад академика Николе Јанковића обухвата све врсте скулптуре – портрет, споменичку скулптуру, ситну пластику, плакете и медаље. Његове монументалне споменичке фигуре постављене су у многим градовима бивше Југославије. Домен који пружа највише могућности за праћење његовог развоја као вајара и ствараоца јесу портрети и начин на који је он глину као материјал уздигао на завидан ниво изражајности.

Биографије и библиографије акaдемика Николе Јанковића објављене су у: Годишњаку САНУ 104 за 1997 (1998): стр. 547–576; и Годишњаку САНУ 118 за 2011 (2012): стр. 511–520.

 

 

PlanPlus