Вести из 2008. године
 

Истраживање на српском сентандрејском гробљу

После велике сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем Срби су у великом броју населили крајеве ондашње Угарске, а њихово најважније исходиште била је готово запустела сентандрејска обала у данашњој Мађарској. У поређењу са осталим насеобинама, Срби су у овој вароши били и најбројнији, док су им оближња српска села Помаз, Калаз и Чобанац била многољудно етничко залеђе. Током целог века просвећености, Сентандреја је добила изглед и етнички састав српске вароши. Досељеници су били не само са Косова и Метохије, већ и из других опустелих и ратом разорених крајева (јегејска Македонија, Пожаревац, Ћипровац и др.). Највише су се истицали занатлије и трговци, а један део сентандрејаца бавио се земљорадњом, најчешће виноградарством. Занатство и трговина су се брзо развили и достигли свој врхунац око средине 18. века, а повољна економска ситуација омогућила је развијање друштва у свим сферама живота (школа, цркве, еснафи и др.). Једно од сведочанстава о ондашњем животу српског грађанског сталежа и његовој култури, као и о судбини њихових наследника представља и српско градско гробље у центру Сентандреје.

PDFКомплетан текст у PDF формату

 

 

PlanPlus