Вести из 2010. године
 

Сто година од рођења академика Павла Савића

Председник Србије Борис Тадић, потпредседник Владе и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић, председник Српске академија и уметности академик Никола Хајдин, министар образовања др Жарко Обрадовић, ректор Универзитета у Београду проф. др Бранко Ковачевић, директор Института за нуклеарне науке Винча проф. др Јован Недељковић, декан Факултета за физичку хемију проф. др Шћепан Миљанић су присуствовали свечаности поводом стогодишњице рођења академика Павла Савића. Божидар Ђелић је рекао да је допринос Павла Савића науци и данас мерљив, па је ангажовање великог броја младих научника Института Винча, чији је Павле Савић био оснивач и тесна сарадња са факултетима довело до тога да данас чак пола од свих научних радова долази из области физике и хемије у којима ради мање од трећине научника. На конкурс за научне пројекте се пријавило 50 % више људи него у предходном циклусу научних пројеката, а међу њима је 1.700 младих истраживача. У областима физике, хемије и науке о материјалима учешће у пројектима пријавило је 250 њих. Биће набављена опрема за научно изтраживачки рад, вредна 100 милиона евра, а један од највећих пројеката на коме се ради је изградња Центра за материјале и нанонауке на Новом Београду. Центар, чија је вредност процењена на 24 милиона еура, садржаће опрему која је неопходна истраживачима у домену физике, хемије и сличних области. Српска наука протеклих месеци је начинила значајне помаке у односу на земље у региону, па и централној Европи. У оквиру тог Центра, планирано је отварање лабораторија за фабрикацију и карактеризацију наносистема и материјала, али и постављање друге опреме коју су истраживачи кандидовали кроз конкурс за научне пројекте.
Академик Павле Савић српски физико-хемичар је рођен у Солуну 1909. године, а умро је у Београду 1994. године. Дипломирао је физичку хемију на Природно математичком факултету на Београдском Универзитету 1932. године. Четири године је радио у Француској на израчунавању понашања неутрона на тешким металима, што је предходило откривању нуклеарне фисије. Од 1946. године је члан Српске краљевске академије, а од 1948. редовни члан Српске академије наука и уметности.
Укупно дело академика Павла Савића говори да се ради о човеку великих радних и интелектуалних способности, научнику ентузијасти, који се потпуно посветио развоју науке и друштва. Тиме је дао немерљив допринос угледу и развоју Српске академије. Академик Павле Савић је светски реноме стекао када је са Иреном Золио Кири 1937. и 1938. у Паризу открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. Почетком 1939. у Институту је учествовао у мерењу неутронског ефикасног пресека за фисију урана, што је касније постала основа за прорачун ланчаних реакција у нуклеарним реакторима и нуклеарном оружју. То доводи Ота Хана и Фрица Страсмана до открића нуклеарне фисије - цепања урановог језгра. Са Иреном Золио је био предложен за Нобелову награду, али је њу добио само Хан. Од 1947. је руководио изградњом Нуклеарног института у Винчи и до 1960. био директор Института. Павле Савић се као први директор сматра оснивачем Института "Винча", који је тада зван Институт "Борис Кидрич". Био је дугогодишњи шеф Катедре за физичку хемију Природно математичког факултета у Београду, данас Факултета за физичку хемију. Од 1971. до 1981. године је био председник Српске академије наука и уметности.

Српска академија наука и уметности, Факултет за физичку хемију и Институт за нуклеарне науке Винча организују изложбу 100 година од рођења Павла Савића у Галерији науке и технике САНУ која ће бити отворена 11.11.`10. у 18 часова.

 

 

PlanPlus