Вести из 2011. године
 

САОПШТЕЊЕ САНУ ПОВОДОМ ОДЛУКЕ УПРАВНОГ ОДБОРА ЗАДУЖБИНЕ БРАНКА ЋОПИЋА О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉЕ ПРОЗНО И ПЕСНИЧКО ОСТВАРЕЊЕ ОБЈАВЉЕНО У 2010. ГОДИНИ

На седници одржанoj 26. априла 2011. године, Управни одбор Задужбине Бранка Ћопића – у саставу академик Светозар Кољевић (председник), академик Матија Бећковић, академик Милосав Тешић (потпредседник), академик Душан Ковачевић и дописни члан Нада Милошевић-Ђорђевић – размотрио је више значајних књижевних остварења објављених у прошлој години. Посебну пажњу Управног одбора привукла су, између осталих, следећа прозна дела: Емир Кустурица, Смрт је непровјерена гласина (Новости, Београд, 2010), Горан Петровић, Испод таванице која се љуспа (Новости, Београд, 2010), Веселин Марковић, Ми различити (АМД Систем, Београд, 2010), а међу песничким остварењима нарочиту пажњу привукле су, између других, следеће збирке поезије: Иван Негришорац, Светилник (Орфеус, Нови Сад, 2010), Никола Вујчић, Докле поглед допире (Просвјета, Загреб, 1910), Слободан Ракитић, Пламен и роса (Српска књижевна задруга, Београд, 2010).
Управни одбор једногласно је одлучио да се награда за прозно остварење додели Емиру Кустурици за аутобиографско дело Смрт је непровјерена гласина, као значајном доприносу богатој традицији српске мемоарске литературе од времена Симеона Пишчевића и Проте Матије до мемоарских записа Милоша Црњанског и Иве Андрића. Као и његови велики претходници и Кустурица је имао изузетно занимљив животни пут широког распона, а у овом мемоарском делу дао је аутентичну слику својих сарајевских дана, као и сопственог пребивања и путовања широм Европе и Америке. То је учинио раскошно осећајно и интелектално преломљено кроз призму личног и породичног живота. Тим делом Кустурица је „доказао да је и у наше време могуће волети своју земљу и стећи светску славу”.
Управни одбор је, такође, једногласно одлучио да се награда за најбоље песничко остварење у претходној години додели Ивану Негришорцу за збирку песама Светилник, као савременој песничкој визији монашких прегнућа, лутања и странпутица. Негришорчеве песме дочаравају молитве које живе од древних времена и речи, али често и у знаку боготражилачких чежњи савременог човека. Негришорац је, ширином и дубином својих књижевних и религиозних асоцијација, дао допринос традицији духовних прегнућа која обележавају српску књижевност од средњовековног доба до данашњих дана, односно од древних записа до неких врхунских уметничких домета у песништву Лазе Костића и Јована Дучића, као и у поезији и до наших савремених песника, као што су Слободан Ракитић, Рајко Петров Ного и други.

Председник Управног одбора Задужбине Бранка Ћопића
Академик Светозар Кољевић

 

 

PlanPlus