Вести из 2013. године
 

Награда Задужбине Бранка Ћопића

Српска академија наука и уметности
Одељење језика и књижевности
Задужбина Бранка Ћопића

На својој завршној седници одржаној 23. априла 2012. године жири Управног одбора Задужбине Бранка Ћопића – у саставу академик Светозар Кољевић (председник), академик Милосав Тешић (потпредседник), академик Матија Бећковић, академик Душан Ковачевић и академик Нада Милошевић-Ђорђевић – размотрио је више значајних остварења објављених у протеклом периоду.
Жири је једногласно одлучио да се награда за прозу додели Драги Кекановићу, чији роман Вепрово срце (Српска књижевна задруга, Београд 2012) представља драматичну слику увида, недоумица, заблуда, узмицања, повлачења и прогона различитих друштвених слојева Срба са родног тла у Хрватској у време сукоба осамдесетих и деведесетих година прошлог века. У оквиру колико дословне толико и метафоричке слике лова роман се распреда као евокација младалачких успомена четворице негдашњих ловачких другара из подручја Папука, које заправо спаја још једино сећање на њихове негдашње заједничке ловачке страсти, док их, на крају, и оно не изневери. У оквиру тог приповедања живописно се евоцирају и други ликови, а нарочито стари намћор Митар који ни десет година после Титове смрти не верује да се Титова Југославија може распасти, уз стално гунђање и брецање замера главном приповедачу Ранку Мусулину што је као „гад” и „издајник” напустио родни крај и отишао да ради као адвокат у Бечу, али му ипак помаже да преболи своје телесне повреде и улови дивовског вепра. Међутим, тај ловачки тријумф је у исти мах и ловачки пораз, јер вепар, тешко онемоћао, оболео од куге и беснила, упућује поглед захвалности „златном хицу” који ће му докрајчити муку живота, а ловци морају, због могућности заразе, да поубијају и своје миљенике – псе. Као слика разноврсних облика заваравања и самозаваравања, одбијања да се види и оно што је пред очима, роман је изузетно живописна евокација не само једног историјски значајног времена, него и разноликих путева и странпутица људске комуникације.
Жири је такође једногласно одлучио да се награда за најбоље песничко остварење у протеклом периоду додели Верољубу Вукашиновићу за збирку песама Изнад облака (Просвета, Београд, 2012), у коју је песник уградио више певних токова. Ту је, као прво, опчињеност моравским пејзажима и животом у нарушеној природи, жал за пропадањем и нестајањем села и туговање за умрлима. У исти мах ту је задивљеност, као и самоиспитивање пред лепотама и узвишеним улогама духовних објеката, саживљавање са атмосфером хришћанских празника, слављење духовника, стваралаца и часних ратника, молитвено-покајничка обраћања Господу за спасење, као и поетичко промишљање властитог песништва. Свему што опева Вукашиновић, као изразито лирски песник, даје дубок лични тон, осенчен тугом пролазности. Кроз њу, макар на махове „у вечном ритму рађања и смрти” избијају и млазеви животних радовања, понекад и с еротичним назнакама. Управо у том богатству певних тонова Вукашиновић остварује и највише домете своје песничке речи.
Датум свечаног уручења награде биће саопштен накнадно.
Председник Управног одбора Задужбине Бранка Ћопића

 

 

PlanPlus