Вести из 2014. године
 

Одржана трибина "Стање и перспективе науке у Србији"

Реч академика Љубише Ракића, потпредседника САНУ

Циљ Трибине је био да широку научну јавност подстакне да размотри ставове о будућности науке, компетентно у сагласности са стратегијом и новим Законом о научноистраживачком раду Републике Србије.
На овом скупу анализираностање науке са нагласком на перспективу науке у Србији. Излагања представника министарстава просвете, науке и технолошког развоја, председника Националних савета за научни и технолошки развој и високо школство, Универзитета у Београду у име заједнице Универзитета Србије, Заједнице научних института Србије, допринело је општем концепту српске науке - евалуацији квалитета и научној етици.
И овом приликом истичем важност прокламоване доктрине – Наука за политику и политика за науку, што се иначе често заобилази.
Налазимо се у тешкој економској ситуацији, у којој и наука треба да се прилагоди, а да научна заједница на реалан и креативан начин допринесе корекцији датих околности. Научници треба да унутар датих околности допринесу промоцији истраживања, политици финансирања и организације научне делатности. Коначно, да буду субјекти свих одлука које могу да дају конкретна решења.
То укључује краткорочне активности у контексту тренутних актуелних материјалних рестрикција, са идејом да што пре кренемо у следећу фазу оптималнијег развитка науке и дуготрајне стабилне економске и научне политике наше земље. Наши научници и њихови резултати (публикације) у претходном периоду и практична стручна решења су гарант ових ставова.
Више него до сада програм и финансијска подршка истраживања треба да буде у функцији међународне сарадње и уједињавања истраживачких капацитета у нашој земљи и свету.
То значи коришћење свих могућности пројекта Хоризон 2020 који се разликује од досадашњих ФП пројеката. Хоризон 2020 чине три главне теме (”три стуба”):
1) Изврсност у науци
2) Вођство у индустрији
3) Друштвени изазови који подразумевају подршку истраживањима у области здравства, климе, хране, сигурности, саобраћаја и енергетике, културне баштине.
Међународна сарадња треба да обухвати укључивање у пројекте УНЕСЦО-а, ИЦСУ-а, ЕРА, САНУ и других институција и удружења. Подразумева се подршка њихових билатералних уговора и заједничких пројеката.
У периоду када нас очекује отварање пакета у вези са припремом за приступање наше земље Европској унији, истраживачка политика и стратегија, укључујући законску регулативу треба да буду усаглашене са овим активностима.
Овом приликом истичем посебан значај друштвених и хуманистичких наука, што је усвојено од стране САНУ на скупштинама 2011. и 2012. Иницијатива је упућени АЛЛЕА-и и преко ње Европској унији и Европској комисији, што је подржано. Према овом предлогу, друштвене и хуманистичке науке треба да нађу своје место у сва три стуба пројекта Хоризон 2020, укључујући и допунске могућности реализације бројних интердисциплинарних задатака.
Наука треба перманентно да има саветодавну улогу, да обезбеди независност високог квалитета научно утврђених програма за Владу и друштво без обзира на тренутна прагматична, политичка или економска очекивања.
Верујем да су и научно знање и научни прогрес суштинска потреба како појединца, тако и услов прогреса друштва у целини.

 

 

PlanPlus