Љубиша Ракић је рођен 11. априла 1931. године у Сарајеву, у породици просветних радника, од оца Миодрага и мајке Вукосаве Николић. Прва четири разреда основне школе завршио је у Сарајеву, а гимназију и медицински факултет у Београду.

У току медицинских студија био је демонстратор на Институту за физиологију Медицинског факултета Београдског универзитета где је суделовао и у истраживачком раду. По дипломирању, 1956. год., запослио се као асистент на Катедри физиологије Медицинског факултета, 1961. год. постаје доцент, а 1969. професор за предмет физиологија и биохемија. Од 1971. је и професор за последипломске студије из области неуробиологије на Београдском универзитету. Током неколико година, био је управник Института за биохемију и шеф Катедре физиологије и биохемије Медицинског факултета у Београду. Шездесетих година, основао је Лабораторију за Неурофизиологију и неурохемију (данас Одељење за неуробиологију) у Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић“ Београдског универзитета и Међународну лабораторију за истраживање мозга у Котору под покровитељством UNESCO-а и Националног института за здравље америчке владе, у којима је током скоро четири деценије радило више десетина научника из великог броја земаља, пре свега САД и Совјетског Савеза.

Професор Ракић се научно усавршавао у Институту академика П.К. Анохина у Москви (1956. год.) и Институту за истраживање мозга Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу (1961-1962. године). Од краја шесдесетих година до почетка осамдесетих, више пута је био перманентни гостујући професор Универзитета у Калифорнији у Лос Анђелесу, а током осамдесетих, на Baylor koлeџу за медицину у Хјустону.

Као предавач по позиву, учествовао је са рефератима на више међународних конгреса физиолога, биохемичара, неурохемичара, неуролога, развојних неуролошких наука. Одржао је бројна предавања по позиву на универзитетима и научним институтима у СССР-у, САД, Великој Британији, Француској, Пољској, Мађарској, Румунији, Бугарској, Италији, Немачкој, Египту, Израелу, Либији, Албанији, укључујући све универзитете у бившој Југославији.

Академик Ракић је члан већег броја научних друштава и академија у бившој Југославији (члан је Српске академије наука и уметности од 1974. године, Црногорске академије наука и умјетности, Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, Академије наука и уметности Косова) и у иностранству (инострани је члан Академије наука СССР сада Руске академије наука, Евроазијске академије наука, Међународне организације за истраживања мозга IBRO при UNESCO-у, Краљевског друштва за медицину Лондон, међународних друштава физиолога, биохемичара, неуролошких наука, неурохемичара, биолошке психијатрије, неурофармакологије, развојне неурологије и других). Почасни је члан Савезног друштва физиолога и биохемичара СССР имена Павлова и Британског друштва за изучавање мозга и понашања. Истраживања професора Ракића обухватају област централног нервног система и најшире гледано односе се на изучавање неуролошке основе понашања. Постављајући у центар истраживања изучавања основних нервних процеса - раздражење и инхибицију, разматра их са аспекта параметара више научних дисциплина - неурофизиолошких, биохемијских, имунолошких, еволуционих и молекуларно биолошких. Глобално узевши, резултати истраживања доктора Ракића се могу сврстати у неколико група:

  1. регулациони механизми раздражења и инхибиције у централном нервном систему (ЦНС);
  2. биохемијска организација ЦНС и неуроимунологија;
  3. биолошки ритмови у мозгу;
  4. еволуциона биохемија и физиологија мозга са посебним нагласком на регулациону улогу медијатора нервног система у процесима ране ембриогенезе;
  5. крвно-мождана баријера;
  6. бихејвиорална и молекуларна основа пластичности мозга;
  7. регулација и експресија гена у ЦНС-у;
  8. централни нервни систем и рак, генска терапија тумора.

Објавио је преко 500 радова у интегралном облику (две трећине у иностраним научним публикацијама, 6 монографија у иностранству и 3 у земљи, као и 5 уџбеника у сарадњи).

У Српској академији наука током више од 25 година, поред стандардног учешћа у истраживачким пројектима, организовању научних скупова, председник је међуодељенског Одбора за биохемијска истраживања, а био је и председник Заједничког комитета за сарадњу Савета академија наука и уметности Југославије и Националне академије наука САД. Текућа функција Академика Ракића је подпредседник за развој научне стратегије у српској Академији наукa и уметности.