ЕТИМОЛОШКИ ОДСЕК
ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ

 

 

 

 

Етимолошки одсек 
Института за српски језик САНУ
Кнез-Михаилова 35 
11000 Београд
тел.: (+381 11) 2027 256
факс: (+381 11) 2183 175
e-mail: aleksandar.loma@sanu.ac.yu

 

 

Заштитни знак Етимолошког одсека је минијатура са ликом Св. Исидора Севиљског (570-636) из преписа његовог главног дела "Етимологије" 
(баварски рукопис XII в., данас у Државној библиотеци у Минхену).

Оснивање Одсека и пројекта. Пројекат Етимолошки речник српског језика (ЕРСЈ) заснован је 1983. године при Републичкој заједници науке Србије. Исте године је у оквиру Института и под покровитељством САНУ основан Етимолошки одсек са циљем да се створи кадровска и материјална основа за израду етимолошког речника српског језика.

Циљ и специфичност пројекта. Етимолошки речник једног језика тежи да обухвати његов целокупан лексички фонд пружајући објашњења о пореклу речи. Исцрпан обухват, тумачење и вредновање речничког блага нашег језика у функцији језичке, културне и националне историје могући су само у оквиру дугорочног и широко заснованог пројекта какав је ЕРСЈ. Он је уједно и једини институционализовани пројекат такве врсте у нашој земљи (као и на ширем подручју српског језика), а Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ представља једину институцију у Србији и Црној Гори која се систематски и компетентно бави етимологијом.

Сарадници на пројекту. Оснивач пројекта ЕРСЈ, академик Павле Ивић, руководио је њиме до своје смрти, септембра 1999. године, након чега је ту функцију преузео др Александар Лома , дописни члан САНУ и редовни професор Филозофског факултета у Београду. Осим њега, тренутно на пројекту ради још шест сарадника: др Јасна Влајић-Поповић, др Марта Бјелетић, мр Снежана Петровић, мр Маја Ђокић , мр Марија Вучковић и Јелена Николић.

Остварени резултати. Главни досадашњи резултат рада о дсека и пројекта ЕРСЈ јес у: Огледна свеска (Београд 1998), промовисана на XII славистичком конгресу у Кракову , и Етимолошки речник српског језика (1 , а-аш, Београд 2003 ), представљен на XIII славистичком конгресу у Љубљани.  

Осим тога, у оквиру пројекта до данас је одбрањено шест магистарских радова и три доктората, а један докторат је у завршној фази израде. Сарадници су у протеклом периоду објавили три монографије и преко две стотине оригиналних научних радова и приказа, публикованих у водећим домаћим и страним часописима. У последњих петнаест година учествовали су на великом броју међународних конгреса и конференција у иностранству и земљи (најчешће по личном позиву): Темишвар 1990, Беч 1991, Букурешт 1991, Софија 1995, Софија 1996, Краков 1996, Солун 1997, Софија 1998, Брно 1999, Хале 2000, Краков 2001, Брно 2002, Брно 2005), као и на три славистичка конгреса (Братислава 1993, Краков 1998, Љубљана 2003) и три балканолошка (Софија 1989, Солун 1994, Тирана 2004). Чланови су бројних домаћих и међународних научних асоцијација: Издавачког комитета ALE – Atlas Linguarum Europae, Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету, Комисије за етнолингвистику при Међународном славистичком комитету , BASEES – British Association for Slavonic and East European Studies . Добитници су престижних домаћих награда: награда Вукове задужбине за науку 2002. године, књизи «Пракосово», аутора Александра Ломе, награде на конкурсу Министарства за науку и заштиту животне средине за најуспешније научне раднике током 2002-2003. године (једна прва, две друге и једна трећа награда) .

Значај пројекта. Реализацијом пројекта ЕРСЈ и српски језик стаће у ред европских језика који имају своје етимолошке речнике као битан елемент целовитог описа језика, тј. нужан део лексикографског инвентара (поред описних речника, правописа, граматике итд.). Значај оваквих подухвата далеко превазилази оквире науке о језику. Они се уграђују као битан елемент у темеље националне културе. Кроз добар и исцрпан етимолошки речник може се сагледати како оно што јој је својствено и чини је самобитном, тако и многострукост и сложеност њених веза са другим културама. Реализација овога пројекта значајно би допринела престижу нашег језика и културе у регионалним оквирима, а на ширем културном плану приближила нас високоразвијеним народима Европе. 

Библиографије:
др Александар Лома
др Јасна Влајић-Поповић
др Марта Бјелетић
мр Снежана Петровић
мр Маја Ђокић
мр Марија Вучковић