СТАРОСЛОВЕНИСТИЧКИ ОДСЕК
ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ

 

 

 

 

Старословенистички одсек
Института за српски језик САНУ
Кнез-Михаилова 35 
11000 Београд
тел.: (+381 11) 2027 256
факс: (+381 11) 2183 175
e-mail: isj@isj.sanu.ac.yu

 

 

Заштитни знак Старословенистичког одсека Трска и дивит у рукама средњовековног писара (манастир Поганово, 1499. год., цртеж Б. Живковића)

Staroslovenistički odsek
Старословенистички одсек
Института за српски језик САНУ

 

Пројекат Обрада старих српских писаних споменика и израда Речника црквенословенског језика српске редакције и Српскословенског јеванђељског речника

У Београду је 1969. године покренут пројекат Речник старословенског (црквенословенског) језика српске редакције у Институту за српскохрватски језик (сада Институту за српски језик САНУ). У оквиру Института временом се развио посебан, Старословенистички (Старословенски) одсек, а први руководилац пројекта био је академик Димитрије Богдановић. Рад је почео потпуном ексцерпцијом Мирослављевог јеванђеља, најстарије сачуване ћириличке књиге писане српскословенским језиком (око 1180. године). Потом је диференцијално ексцерпирана лексика из Вукановог јеванђеља, другог по старини сачуваног српскословенског јеванђеља (на прелазу између XII и XIII века). Према њима су се сравњивала друга јеванђеља (паралелна ексцерпција), и то се бележило на полеђини листића. Тако је ексцерпирано око 100.000 листића. Главни ослонац у раду било је класично старословенско Маријино јеванђеље, које је најближе матичном тексту старословенског четворојеванђеља (тј. хипотетичкој прототетри – Т0). На српском тлу су му од проучених јеванђеља најближа Рашко-хиландарско и Мокропољско, управо две најстарије тетре. Крајем 1976. године приступило се, на исти начин, основној и паралелној ексцерпцији српских апостола, а за носећи текст одабран је Матичин апостол, један од најстаријих пуних апостола (трећа четвртина XIII века). Његова грађа је допуњавана лексиком из других апостола писаних у XIII и XIV веку, и тако је ексцерпирано око 50.000 листића. На тај начин формирао се корпус од преко сто педесет хиљада листића с новозаветном лексиком.

Одлучено је да се у првој фази изради јеванђељски речник пошто је та лексика најбоље посведочена у старословенским канонским споменицима, а истовремено постоје и критички обрађене одговарајуће грчке паралеле. То је јединствена прилика да се што јасније могуће оцрта основни лик српске редакције у односу на старословенски извор и на друге националне редакције. Јеванђеља су најбоље сачуван род у целокупном старом рукописном фонду.

Ogledna sveskaТоком 1990-их почела је израда Речника у складу с концептом који је, пре свега, развијао академик Митар Пешикан. Слова из прве књиге писали су Митар Пешикан, Никола Родић и Димитрије Е. Стефановић. Њихов рад је 2003. године прекинут. Сам концепт, који се у пракси развијао и мењао, остао је и до данас отворен. Године 2006. завршена је Огледна свеска Српскословенског речника јеванђеља: Виктор Савић је састављач, а Гордана Јовановић уредник. У њој су укључени и неки додатни извори, пре свега неколико важних јеванђеља и неколико српскословенских апостола, ради сравњивања стања међу овим сродним жанровима на српском терену. У раду се данас користи 35 српских јеванђеља (са фрагментима из других јеванђеља 42) од XII до XVI века. Она се упоређују са 5 старословенских јеванђеља, са 6 превода Новог завета на савремени српски језик, и са два критичка издања грчког Новог завета. На списку је укупно 55 основних јеванђељских извора.

 

Издавачка делатност Одсека

Ексцерпција рукописа на основу њихових фотографија и ретких издања сама по себи није довољна, већ је за озбиљну обраду старог српског писаног наслеђа неопходан шири рад од лексикографског, нарочито на пољу текстолошких, језичких и археографских анализа. Митар Пешикан, Гордана Јовановић и Никола Родић специјализовали су се у питањима јеванђељске лексике, а Димитрије Стефановић и Радмила Ковачевић у апостолској грађи.

Најпре је, од великих захвата, објављено дипломатичко издање једног од најстаријих пуних апостолских текстова, према рукопису из Библиотеке Матице српске, РР 184 (Матичин апостол (XIII век). Приредили Радмила Ковачевић, Димитрије Е. Стефановић. Увод и опис рукописа написао Димитрије Богдановић, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, I одељење, књ. XXIX, Београд, САНУ, 1979). Нешто касније, исти рукопис је фототипски издат (Матичин апостол. [Књигу приредио дописни члан Димитрије Богдановић], Фототипска издања, књ. 2, Београд, САНУ–НБС–МС, 1981). Најзапаженији резултат рада у Старословенистичком одсеку јесте критичко издање Мирослављевог јеванђеља, које је кроз критички апарат сравњено са шест других старих и значајних јеванђеља (Никола Родић – Гордана Јовановић, Мирослављево јеванђеље (критичко издање), Зборник за историју, језик и књижевност српског народа САНУ, I одељење, књ. XXXIII,  Београд, САНУ–ИСХЈ,  1986). Затим, приређено је рашчитано издање изборног апостола које је 1324. године преписао јеромонах Дамјан у Пећи за архиепископа Никодима, из Патријаршијске библиотеке, бр. 322 (Шишатовачки апостол (1324. године). Приредио Димитрије Е. Стефановић, Беч, ААН–САНУ–ИСХЈ, 1989). Гордана Јовановић је приредила Повест о словима и Житије деспота Стефана Лазаревића од Константина Философа (Београд, Просвета–СКЗ, 1989), а Никола Родић Сврљишке одломке из 1279. године, који се чувају у Архиву САНУ, бр. 63 (Сврљишки одломци јеванђеља (XIII век). Издање приредио Никола Родић, Етно-културолошка радионица Сврљиг – Просвета Ниш, 1995). Иза Николе Родића остао је започет рад на обједињеном издању делатности Љубомира Стојановића у вези с Мирослављевим јеванђељем. Издање су до краја довели проф. Ђорђе Трифуновић и Виктор Савић (Љубомир Стојановић о Мирослављевом јеванђељу. Приредио Никола Родић, Горњи Милановац, 2004). Приређен је Месецослов Јерусалимскога типика цариградскога типа на основу рукописа Ковинског типика из XIV века, који се чува у Архиву САНУ под бр. 294 (Месецослов Јерусалимскога типика. Рукопис Архива САНУ. Приредио Виктор Савић, Центар за црквене студије Ниш – Манастир Сопоћани, 2003). На крају, објављена је Огледна свеска Српскословенског речника јеванђеља (Српскословенски речник јеванђеља. Огледна свеска. Саставио Виктор Савић. Уредник Огледне свеске Гордана Јовановић, Библиотека Јужнословенског филолога, н. с., књ. 23, Београд, ИСЈ САНУ, 2007).

Виктор Савић