У овој секцији...

Архив у Сремским Карловцима

Телефон: (021) 881 757
Адреса: Архив у Сремским Карловцима, Трг Бранка Радичевића 17, 21000 Сремски Карловци, Србија

Историјат

Архив САНУ у Сремским Карловцима

Настанак Архива је везан за један од најзначајнијих историјских догађаја у нововековној историји српског народа, за Велику сеобу Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, 1690. године. Тада је део српске јерархије и народа пренео нешто књига, сакралног инвентара, повеља српских средњевековних владара, синђелија, берата и других списа из балканских делова Османског царства у Хабзбуршку монархију.

Пасош (АСАНУК, ЗП инв.бр. 11, фиока I)

На то документационо језгро настављена је преписка коју су патријарх Арсеније III и његови наследници - у својству представника народно-црквене и школске аутономије, или као приватна лица - водили са световним, црквеним и војним установама или појединцима у Хабзбуршкој монархији, Србији, Русији и другим земљама. За време Другог светског рата Архив је био затворен од немачко-усташке власти и делом оштећен. На молбу САН, Свети архијерејски синод СПЦ је, 4. јула 1949, предао „на чување и дефинитивно уређење Митрополије и Конзисторије Сремскокарловачке”, ради њиховог коришћења у научне сврхе. Академија је обезбедила средства, кадар и услове за то, издејствовала повратак из Беча 81 повеље и, са неадекватних и необезбеђених места, прихватила у Архив - Архив Карловачког магистрата, карловачке гимназије и друго. Од грађана је добила извесне количине докумената и грађе, неке откупила, а у Хисторијском архиву у Задру микрофилмовала већи део списа Далматинске епархије.

1750. Грамата митрополита Павла Ненадовића, дата Дионисију Новаковићу на звање Будимског епископа, ручно колорисана (српски) (АСАНУК, инв.бр. 143/1)

Тако сједињена архивска грађа у карловачком Архиву САНУ хронолошки обухвата период од средине XVI до 70-их година XX, са освртима на дубљу прошлост. Писали су је људи разних занимања, на српском (и његовим старијим варијантама), немачком, латинском, рускословенском, мађарском, италијанском, грчком, румунском и још неким европским језицима. Садржајно су то молбе, жалбе, извештаји, меморандуми, записници, уговори, тестаменти, преписка, пописи становништва и слично. Грађа се још сређује, ставља у заштитне кутије, конзервира и штити од влаге и других оштећења. Засад је сврстана у 44 фонда и 10 мањих збирки. Архив данас поседује близу 3 милиона докумената. За већину њих постоје изворни или накнадно рађени деловодни протоколи и регистри, регеста, картотека личности, сумарни пописи. У целини гледано, та је грађа прворазредни извор за политичку, културну и привредну историју српског народа у Хабзбуршкој монархији, посебно за цркве и верски живот; школе, образовање, књижевност, уметност; разноврсне односе Срба са више евро-азијских народа. Иларион и Димитрије Руварац, Радослав М. Грујић, Мита Костић, Дејан Медаковић, Василије Крестић, Славко Гавриловић, Никола Гавриловић - неки су од бројних истраживача који су радили своје књиге, студије и чланке на основу те грађе, или је објављивали у часописима и тематским зборницима.

1576. Србуља-тетро еванђеље (АСАНУК, ф.РК, инв.бр. 1)

Архив САНУ у Сремским Карловцима први је модерно уређен архив у нововековној српској историји. Први познати инвентар потиче још из 1719. године. У Архиву се налази и библиотека са преко 2.500 књига.