У овој секцији...

Друштво српске словесности (1841 - 1864)

Друштво српске словесности, научно и књижевно друштво, основано је у Београду 31. маја 1842, после припрема које су отпочеле септембра 1841. године. Оснивачи су били Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. Први чланови Друштва били су: Димитрије Исаиловић, Стефан Марковић, Јован Стејић, Димитрије Тирол, Сима Милутиновић и Исидор Стојановић. Задатак Друштва био је: ширење наука на српском језику и усавршавање српског народног језика. Одмах у почетку Друштво је покушало да реши тада још нерешено питање правописа и усвојило је азбуку од 35 слова. Рад Друштва био је прекинут августа 1842. године због нереда у земљи и настављен је тек августа 1844. године. Од тада је Друштво радило на Језикословном речнику и школским уџбеницима. Рад на Речнику који се састојао у ковању нових речи убрзо је обустављен, нарочито због противљења Вука Караџића, а и због неуспеха у послу. После тога, Друштво је радило на прикупљању историјских података, архивским истраживањима српске историје и изради школских књига. Резултате свога рада чланови Друштва објављивали су у „Гласнику Друштва српске словесности” који је почео да излази од 1846. године. Поред тога, Друштво је издало неколико популарних књига и учествовало је у скидању забране Вуковог правописа. Друштво српске словесности укинуо је кнез Михаило 27. јануара 1864. године, због сукоба између Друштва и министра просвете, поводом бирања Гарибалдија, Чернишевског и Герцена за чланове Друштва.