У овој секцији...

Галерија САНУ

Управник: академик Душан Оташевић
Тел: (011) 2180-671, (011) 2027-244
Факс: (011) 2027-201
Адреса: Галерија САНУ, Кнез Михаилова 35, 11000 Београд, Србија
Е-пошта: galerija.SANU@sanu.ac.rs

Оснивање Галерије САНУ

Позивница за отварање прве изложбе у Галерији САНУ 20. маја 1968. Српски уметници XIX века – академици, којом је Галерија отворена за јавност. Позивница за предавање др Драгутина Гостушког Српски композитори ХХ века – академици у Галерији САНУ током изложбе Уметници XX века – академици. Позивница за предавање др Лазара Трифуновића Српско сликарство ХХ века у Галерији САНУ током изложбе Уметници XX века – академици. Позивница за предавање др Радована Самарџића Друштвене науке у Срба XIX века у Галерији САНУ током изложбе Уметници XX века – академици. Позивница за предавање др Дејана Медаковића Изучавање уметности XVIII и XIX века у Галерији САНУ током изложбе Уметници XX века – академици. Изглед изложбе Петра Лубарде у Галерији САНУ од маја до јула 1969. Изглед изложбе Петра Лубарде у Галерији САНУ од маја до јула 1969. Отварање изложбе Српски уметници академици (темпера, пастел, акварел, графика, цртеж) 20. марта 1975. Отварање изложбе Српски уметници академици (темпера, пастел, акварел, графика, цртеж) 20. марта 1975. у Галерији САНУ (у првом реду сдесна: академик Љубица Сокић и академик Љубица Марић). Отварање изложбе Српски уметници академици (темпера, пастел, акварел, графика, цртеж) 20. марта 1975. у Галерији САНУ (у првом реду слева: кустос Гордана Харашић, директор Галерије Станислав Живковић, академик Иван Табаковић). Прес-конференција пред отварање изложбе Никола Машић (1852-1902) 10. јула 1975. у Галерији САНУ (слева: директор Галерије Станислав Живковић, академик Недељко Гвозденовић, академик Станојло Рајичић, академик Иван Табаковић). Прес-конференција пред отварање изложбе Никола Машић (1852-1902) 10. јула 1975. у Галерији САНУ (слева: директор Галерије Станислав Живковић, кустос Оливера Миљковић, академик Недељко Гвозденовић, академик Станојло Рајичић). Са изложбе Галерије САНУ у хали III Београдског сајма Уметници чланови САНУ јануар – фебруар 1980. (одељак Новака Радоњића). Са изложбе Галерије САНУ у хали III Београдског сајма Уметници чланови САНУ јануар – фебруар 1980. (одељак Јована Бијелића). Са изложбе Галерије САНУ у хали III Београдског сајма Уметници чланови САНУ јануар – фебруар 1980. (одељак Сретена Стојановића). Са изложбе Галерије САНУ у хали III Београдског сајма Уметници чланови САНУ јануар – фебруар 1980. (одељак Олге Јеврић).

На скупу Одељења ликовне и музичке уметности Српске академије наука и уметности, у јануару 1966. године, изнет је предлог да се испражњени трговачки локали у приземљу зграде САНУ адаптирају и да ту буде смештена „ликовна галерија“.

Обимни послови реконструкције предузети су 1967. године. Пројекат галерије урадио је архитекта Григорије Самојлов, који је обнављао и реконструисао читаву Академијину зграду после разарања у Другом светском рату.

У новембру 1967. именован је Уметнички савет Галерије Академије на челу са Недељком Гвозденовићем. Стручни савет Галерије именује Председништво Српске академије наука и уметности од чланова САНУ и реномираних стручњака.

Прва изложба у новооснованој Галерији САНУ, под називом Српски уметници XIX века – академици, отворена је 20. маја и трајала je до 31. јула 1968; видело ју је 40.000 посетилаца. Аутор изложбе и текста за публикацију био је др Лазар Трифуновић, директор Народног музеја и члан Савета Галерије.

У Галерији почињу да се одржавају пригодна предавања у вези са изложбама, штампају се разгледнице у боји, репродукције уметничких дела, а започета је сарадња са одељењима САНУ, институцијама, као и ангажовање сарадника – аутора текстова, предавача. Унапређује се сарадња с медијима.

Формирање Галеријине документације о изложбама и о ликовним уметницима члановима САНУ почиње 1969. године. Формирана је и приручна стручна библиотека затвореног типа.

Иван Табаковић је још у септембру 1970. године изнео предлог Одељењу ликовне и музичке уметности да се Галерија прошири тако што би се у ту сврху искористио део простора штампарије и књижаре, пре свега због велике посете и угледа који је Галерија стекла. Услови за спровођење те идеје стекли су се тек 1978. године.

Пројектом за проширење Галерије САНУ руководио је дописни члан Иван Антић. Адаптација Галерије изведена је према пројекту архитекте Б. Миловић. Радови на реконструкцији Галерије започети су 1979, а трајали су до 1982. године.

Изложбе Галерије САНУ, током реконструкције, гостовале су у другим изложбеним просторима у граду. И даље су обављани откупи и примани поклони за Уметничку збирку, а за документацију су снимљени сви предмети у Збирци.

Приликом адаптације Галерије изграђени су депои за смештај уметничких дела Академијине збирке и радни простор за урамљивање слика и припрему изложби. Изложбени простор неколико пута је увећан и подељен на Изложбени салон и Уметничку збирку Академије.

Настављени су музеолошки послови у вези са Уметничком збирком САНУ, као и рад на ширењу документације и стручне библиотеке. У оквиру устаљеног рада на прикупљању документације, започето је снимање видео касета на отварањима изложби и приликом свих догађаја у вези с Галеријом. Битно је побољшана и видео и аудио опрема Галерије.

Изложбена делатност у Галерији настављена је изложбом Уметници академици 1968–1978, којом је обележена десетогодишњица њеног рада.

После обнове простора, у Галерији САНУ 1982. отпочело се са одржавањем концерата и публиковањем пратећих издања (плаката, програма).

Галеријом су од њеног оснивања до данас руководили др Станислав Живковић и академици Драгослав Срејовић, Гојко Суботић и Динко Давидов.