У овој секцији...

Историјат Библиотеке САНУ

Вуков Српски рјечник са Вуковим белешкама

На предлог Јована Стерије Поповића, Анастасија Николића и Димитрија Исаиловића, Уставом од 7. 11. 1841. године основано је Друштво србске словесности (ДСС), од 1864. године Српско учено друштво (СУД), од 1886. Српска краљевска академија (СКА), претеча данашње Српске академије наука и уметности (САНУ). Сакупивши око себе сва значајнија имена српске науке и књижевности тога доба отпочело је Друштво србске словесности своју делатност радом на терминологији, и то у циљу унапређења српског језика, као и на прикупљању архивског материјала, који је тесно био повезан са културном историјом Срба, при чему је улаган посебан труд да се овај рад усмери по угледу на неке научнике, научне институције, академије европских народа онога времена, а да га прилагоде својим могућностима. Ови циљеви били су главни путокази при оснивању Библиотеке и Архива Академије. Почетак оснивања Библиотеке је, међутим, везан за 1842. годину, када је велики добротвор српскога народа и познати високообразовани културни радник Димитрије Тирол, један од првих чланова Друштва, предао на поклон Друштву најпре 14, а затим још 75 књига, које је наменио будућој библиотеци Друштва. Овај скроман библиотечки фонд је до 1847. године увећаван искључиво, такође скромним поклонима, као и не мање скромном издавачком делатношћу самога Друштва. Тек са покретањем Гласника Друштва србске словесности (1847), веома важног органа Друштва, пружена је прилика да се успостави размена публикација са домаћим и иностраним институцијама.

Међу књигама, које су, како је већ речено, приспевале у Библиотеку најчешће поклоном, највећи број књига је био на руском и немачком језику. Према једном Извештају из 1856. године утврђено је следеће: у поседу Друштва србске словесности су књиге: 98 на немачком језику, 65 на словенским језицима, 64 на италијанском, 37 на енглеском, француском и мађарском, 135 на руском, 174 на српском, 26 на старословенском, 27 на грчком, 4 на бугарском, 1 на јерменском, 29 на латинском, све укупно 683 издања, укључујући у ту цифру и издања Друштва. Од 1851. године фондови су увећавани још и куповином и претплатом. У другој половини 19. века Друштво је неговало готово живу размену, између осталих, и са следећим партнерима: Пруском академијом наука у Берлину, Баварском академијом наука у Минхену, Аустријском академијом наука у Бечу, Друштвом Лужичких Срба у Бауцену, Академијом наука у Петрограду. То се свакако може сматрати првим скромним покушајима размене у историји Библиотеке, а поменути партнери се могу истовремено сврстати у најстарије партнере размене, што се може закључити по примљеним публикацијама и другим документима из друге половине 19. века.

Са именом српског министра за културу Стојаном Новаковићем повезане су веома корисне покретачке делатности на унапређењу Библиотеке Друштва. Током 60-их година област набавке књига се знатно унапређује, управо у време када је Библиотеком руководио Стојан Новаковић, први српски библиограф. Он је набављао, пре свега, Serbica, и то независно од тога где је она штампана. Он се посебно залагао за то да се за Библиотеку обавезно набављају издања учених друштава и научних институција, као и за набавку приручника (пре свега речника и енциклопедија), за набавку дела из области лингвистике и књижевне историје, и то не само путем размене, која је из године у годину бивала све живља, већ и за набавку издања путем куповине. На његову иницијативу радили су на унапређењу Библиотеке чак и познати писци попут Милована Глишића и Лазе Лазаревића.

Српска краљевска академија је наследила Библиотеку Српског ученог друштва. Она је била уређена и бројала је око 5000 књига, укључујући ту и монографије у серијама. Године 1899. Академија је приступила сређивању, каталогизацији и систематизацији целокупног књижног фонда, пошто је 1888. године донела одлуку да настави размену са 17 академија, једним универзитетом и 10 научних друштава. Године 1937. број партнера са којима је Академија вршила размену публикација попео се на 184 иностраних универзитета и 309 академија наука и научних друштава. Ови бројеви су нарасли нарочито онда када је Академија отпочела са издавањем својих Bulletin-a на страним језицима, који су тада достављани на 700 адреса разних академија, универзитета и њихових института. У то време Библиотека је имала 12.300 наслова, односно 120.000 свезака разних издања. Пошто је Српска краљевска академија постала највиша научна институција у земљи, то је и њена библиотека по својој колекцији представљала јединствену институцију у Србији, која као таква никако није смела бити затворена за јавност.

Просторије Српског ученог друштва налазиле су се у Капетан Мишином здању, где се налазила и Велика школа. Српска краљевска академија се од 1909. до 1959. године налазила у Задужбини Симе Игуманова у Бранковој улици 15, а од 1952. године налази се у Кнез Михаиловој улици 35, у згради која је управо и била изграђена за потребе Академије.