Српска академија наука (1947 - )
 

Закон о САН (30. априла 1947) донео је извесне промене у структури Академије, које су остале карактеристичне за њен доцнији развој, у које каснији закони и статути нису дирали. На место стручних академија дошла су одељења:

  1. природно-математичких наука,
  2. техничких наука,
  3. медицинских наука,
  4. литературе и језика (касније: језика и књижевности),
  5. друштвених наука и
  6. ликовне и музичке уметности.

Највеће промене настале су оснивањем научних института у оквиру Академије. У току 1947. и 1948. основано је двадесет, а следеће године још четири института. Стварање великог броја института веома је утицало на научни рад Академије и њену издавачку делатност, која се у највећој мери разгранала. Од ранијих великих задатака радило се на ономе што су институти унели у своје програме, а с друге стране у програм је ушао веома велики број научних проблема покренутих у институтима. Чим су материјалне прилике дозволиле, извршена је адаптација Академијине зграде 1952. године. Архив и Библиотека Академије, са својим богатим фондовима, отворени су за јавност и постали приступачни свим научним радницима. Академији је поверено управљање патријаршијско-митрополијским архивом у Сремским Карловцима, који је такође уређен и отворен за научне раднике. Много енергије улагао је Александар Белић у преображај Академије, који се од 1923. прво као секретар, а затим од 1937. као председник, налазио на руководећим дужностима све до смрти 26. фебруара 1960. године.

Положај Академије у систему научног рада почео се мењати почев од 1954. у вези са новим законом о научним делатностима. Институти су постали самостални, а Академија је код извесног броја института задржала статус оснивача.

Шездесетих година нагласак је на међуакадемијској сарадњи и остваривању већих задатака преко међуакадемијских одбора, затим на организовању научних скупова и улози координатора научних делатности.

Нова програмска оријентација са наглашеним радним функцијама, прихваћена 1974. под председништвом Павла Савића (од 1971), ставља у центар активности научне пројекте које остварују чланови Академије и други научни радници окупљени око Академијиних одбора. У остваривању пројеката настоји се на сарадњи са другим академијама из тадашње Југославије и из иностранства. Академија се такође у новије време ангажује око општих проблема наше друштвене заједнице (заштита човекове средине, дугорочна научна политика, основно школство и сл.).