Српска краљевска академија (1886 - 1947)
 

Установљена је Основним законом који је скупштина изгласала, а краљ Милан Обреновић обнародовао 1. новембра 1886. године. Прве академике поставио је „високом уредбом” краљ као заштитник Академије. Првом свечаном скупу Академије 22. фебруара 1888. године обратио се писмом, са самртничке постеље, први председник Јосиф Панчић, саопштавајући своје мисли о будућем раду Академије. Неке мисли из тог писма сачувале су актуелност у целокупном каснијем развоју Академије: „... да се наша Академија у својим радовима руководи само истином и строго научном објективношћу и да се никада не поводи за којекаквим веровањима и струјама које кад време или социјалне прилике на површину изнесу...” и „... да се у списима Академије сачува чистота нашег лепог језика”.

Рад у Академији одвијао се у четири одсека (Академије):

  • природних наука,
  • философских наука,
  • друштвених наука и
  • уметности.

Новина у раду Академије била је покретање систематских научних истраживања и руковођење њима. Поводом прославе стогодишњице рођења Вука Караџића, Стојан Новаковић је покренуо иницијативу да се прикупи грађа и објави „Речник народног књижевног језика српског”. У том циљу основан је Лексикографски одсек који је радио више од педесет година, прикупио огромну грађу коју је преузео Институт за српски језик и под руководством академика Александра Белића почео да издаје Речник. Један од највећих подухвата у проучавању народа и народног живота остварио је Етнографски одбор. Академици Јован Цвијић и Јован Ердељановић израдили су методолошка упутства и покренули научне серије „Српског етнографског зборника”: Насеља и порекло становништва и Живот и обичаји народни. Пред крај XIX века покренут је „Зборник за историју, језик и књижевност српског народа” - у њему је објављен велики број извора. Капитална су дела „Стари српски записи и натписи”, Љубомира Стојановића, „Дубровачка акта и повеље”, Јована Радонића, и „Списи бечких архива о Првом српском устанку”, Алексе Ивића. Највернију слику научне и културне делатности чланова пружају издања Српске краљевске академије. Своје научне студије чланови Академије објавили су у научном часопису, „Гласу Српске краљевске академије”.
Глас СКА: први разред садржи расправе из природних наука.
Глас СКА: други разред, садржи расправе из филозофских, језичких, правних и историјских наука.
Споменик СКА је едиција у којој је објављена научна грађа, док су Посебна издања СКА намењена објављивању већих студија и монографија.