Управник: академик Душан Оташевић Тел: (011) 2180-671, (011) 2027-244 Факс: (011) 2027-201 Адреса: Галерија САНУ, Кнез Михаилова 35, 11000 Београд, Србија Е-пошта: Galerija.SANU@sanu.ac.rs

 
Оснивање Галерије САНУ
 

На скупу Одељења ликовне и музичке уметности Српске академије наука и уметности, у јануару 1966. године, изнет је предлог да се испражњени трговачки локали у приземљу зграде САНУ адаптирају и да ту буде смештена „ликовна галерија“.

Обимни послови реконструкције предузети су 1967. године. Пројекат галерије урадио је архитекта Григорије Самојлов, који је обнављао и реконструисао читаву Академијину зграду после разарања у Другом светском рату.

У новембру 1967. именован је Уметнички савет Галерије Академије на челу са Недељком Гвозденовићем. Стручни савет Галерије именује Председништво Српске академије наука и уметности од чланова САНУ и реномираних стручњака.

Прва изложба у новооснованој Галерији САНУ, под називом Српски уметници XIX века – академици, отворена је 20. маја и трајала je до 31. јула 1968; видело ју је 40.000 посетилаца. Аутор изложбе и текста за публикацију био је др Лазар Трифуновић, директор Народног музеја и члан Савета Галерије.

У Галерији почињу да се одржавају пригодна предавања у вези са изложбама, штампају се разгледнице у боји, репродукције уметничких дела, а започета је сарадња са одељењима САНУ, институцијама, као и ангажовање сарадника – аутора текстова, предавача. Унапређује се сарадња с медијима.

Формирање Галеријине документације о изложбама и о ликовним уметницима члановима САНУ почиње 1969. године. Формирана је и приручна стручна библиотека затвореног типа.

Иван Табаковић је још у септембру 1970. године изнео предлог Одељењу ликовне и музичке уметности да се Галерија прошири тако што би се у ту сврху искористио део простора штампарије и књижаре, пре свега због велике посете и угледа који је Галерија стекла. Услови за спровођење те идеје стекли су се тек 1978. године.

Пројектом за проширење Галерије САНУ руководио је дописни члан Иван Антић. Адаптација Галерије изведена је према пројекту архитекте Б. Миловић. Радови на реконструкцији Галерије започети су 1979, а трајали су до 1982. године.

Изложбе Галерије САНУ, током реконструкције, гостовале су у другим изложбеним просторима у граду. И даље су обављани откупи и примани поклони за Уметничку збирку, а за документацију су снимљени сви предмети у Збирци.

Приликом адаптације Галерије изграђени су депои за смештај уметничких дела Академијине збирке и радни простор за урамљивање слика и припрему изложби. Изложбени простор неколико пута је увећан и подељен на Изложбени салон и Уметничку збирку Академије.

Настављени су музеолошки послови у вези са Уметничком збирком САНУ, као и рад на ширењу документације и стручне библиотеке. У оквиру устаљеног рада на прикупљању документације, започето је снимање видео касета на отварањима изложби и приликом свих догађаја у вези с Галеријом. Битно је побољшана и видео и аудио опрема Галерије.

Изложбена делатност у Галерији настављена је изложбом Уметници академици 1968–1978, којом је обележена десетогодишњица њеног рада.

После обнове простора, у Галерији САНУ 1982. отпочело се са одржавањем концерата и публиковањем пратећих издања (плаката, програма).

Галеријом су од њеног оснивања до данас руководили др Станислав Живковић и академици Драгослав Срејовић, Гојко Суботић, Динко Давидов и Душан Оташевић.