 | БЕРИСЛАВ БЕРИЋ |
Професор универзитета: Медицински факултет у Новом Саду (1960−1993); директор Клинике за гинекологију и акушерство у Новом Саду (1968−1974); професор и директор Клинике Универзитета у Шербруку, Канада (1974−1975)
САНУ: Одељење медицинских наука: редовни члан од 29. 5. 1991. ВАНУ: дописни члан од 22. 11. 1984; редовни од 3. 12. 1990; председник Огранка у Новом Саду од 5. 11. 1993. до смрти; члан Председништва САНУ; представник Огранка (од 26. 5. 1994)
Приступна беседа: Саопштење: „Неки проблеми планирања хумане репродукције у САП Војводини”. Зборник МС за друштвене науке. 80 (1986) 81−108; одржано у ВАНУ 3. 4. 1986; беседа: Здравствено-стратешки и научно-истраживачки аспекти популационе политике и планирања породице у Републици Србији. Академске беседе ВАНУ. 26 (1992). Одржана у ВАНУ 18. 11. 1991.
Берислав М. Берић рођен је 1927. године у Београду од оца проф. др Миленка Б. Берића и мајке Олге Берић, рођене Пушић. Одрастао је у Београду, где је завршио основну школу и започео средњу, као питомац Дома и гимназије краља Александра I. Био је један од многих ученика чије је школовање било прекинуто због Другог светског рата, те је матурирао након демобилизације из НОВЈ 1946. године у Новом Саду. Студије медицине започео је у Загребу, а дипломиорао у Београду 1952. године међу првима у својој генерацији.
На почетку каријере извесно време је радио као лекар у Јагодини, међутим убрзо је започео специјализацију из гинеколологије и акушерства на Гинкеолошко-акушерској и Хируршкој клиници Медицинског факултета у Скопљу. Један део специјалистичког стажа провео је на хирургији Опште болнице у Битољу, а завршни део специјалистичког стажа, као и специјалистички испит, положио је на Гинеколошко-акушерској клиници Медицинског факултета у Београду 1956. године са одличним успехом.
Након специјалистичких студија одређено време је радио на Онколошком иснтитуту у Београду, да би убрзо затим уследила усавршавања у болници у Лозани, клиникама у Женеви, Хајделбергу, Хамбургу, Килу, Штокхолму, као и у Бону, код најчувенијих лекара, неких и светског гласа тога времена.
Академик Берислав Берић је, као један од првих гинеколога-акушера, хабилитирао на Медицинском факултету у Београду 1957. године, где је три године касније, 1960. године и докторирао са тезом: „Хистопатохемијска испитивања полисахарида и нукелинских киселина епителијалних тумора оваријума с обрзиром на питање њихове номенклатуре, класификације, хистогенезе и терапије“. Био је стипендиста Фондације Alexander von Humbolt на Гинеколошкој клиници Медицинског факултета у Килу (1960/1961). Говорио је, писао и могао да држи наставу на француском, енглеском и немачком, а служио се руским, италијанским и македонским језиком, што је било од изузетне важности познајући његову љубав према педагогији.
За доцента на Медицинском факултету у Новом Саду изабран је 1961. године, а поред те дужности обављао је и функцију шефа одељења на Клиници. Током рада на факултету у Новом Саду, 1965. године, био је изабран и за начелника Гинеколошко-акушерске службе Института СРС за здравствену заштиту мајке и детета у Београду.
За ванредног професора изабран је 1967. године, а 1972. године, за редовног професора на Медицинском факултету у Новом Саду. У периоду од 1968. до 1974. обављао је функцију шефа Катедре и управника Клинике за гинекологију и акушерство у Новом Саду. Изабран је 1975. године за начелника Завода за хуману репродукцију, на Клиници за гинекологију и акушерство у Новом Саду остао је до краја свога радног стажа.
Значајан је и његов рад у иностранству, наиме од 1974. до 1975. године радио је као професор и директор Клинике за гинекологију и акушерство Универзитета у Шербруку (Канада), а од 1975. до 1977. године држао је наставу из предмета Увод у хуману репродукцију на Ecole Nationale de la Sante de la Republique France у Рену.
Библиографија радова академика Б. М. Берића, објављена од ВАНУ 1992. године у Новом Саду садржи: а) монографије, универзитетске уџбенике, наставне приручнике (у земљи 24 наслова, у иностранству седам наслова и један превод); б) научне и стручне радовњ (483 рада); в) здравствено-васпитне публикације и чланке (садржи брошуре и специјална издања часописа са осам наслова, 110 чланака, 12 агитки и један наставно-научни филм). Објавио је и бројне уџбенике, неки од њих су: „Породиљство“ (1973), „Клиничка колпоскопија“ (1973), „Гинекологија“ (1980). Био је члан многобројних домаћих и иностраних научних и стручних удружења и редакционих одбора.
Преминуо је 8. 8. 1994. године у Новом Саду.
Биографија, библиографија: Год. / ВАНУ. 4 (1985) 87−92.
Одбори: МО за епидемиологију тумора (седиште у ВАНУ), председник; МО за демографију, члан
Признања: Орден рада са златним венцем; велики број домаћих и међународних медаља и плакета (Финска, Француска, Ирак, Мађарска, Немачка…)
Некролог: Год. / САНУ 101 (1995) 645‒647 (М. Радовановић)
Фотографија: САНУ Ф-870