 | ДИМИТРИЈЕ БОГДАНОВИЋ |
Начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије (1968−1974); професор универзитета: Филозофски факултет, редовни (од 1980)
САНУ: Одељење језика и књижевности: дописни члан од 16. 11. 1978; редовни од 12. 12. 1985; заменик секретара Одељења језика и књижевности од 8. 12. 1981.
Приступна беседа: није одржао.
Рођен је 1930. у Београду. Након завршене основне школе и неколико разреда гимназије, уписао је Богословију Светог Саве (1952), а потом Богословски факултет СПЦ (1956). Студирао је, након тога, и на Правном факултету, где је 1961. дипломирао. Докторску тезу „Јован Лествичник у византијској и средњовековној српској књижевности“ одбранио је 1965. на Филозофском факултету.
Радио је, прво као суплент у Богословији „Свети Сава”, потом као правник у предузећима „Југолек“ и „Југоелектро“. Након тога се запослио у Археографском одељењу Народне библиотеке Србије, где је од 1968. до 1974. биo и начелник.
Од 1974, своју каријеру наставио је на Филозофском факултету у Београду, као ванредни, а потом редовни професор (1980) за предмет Старословенски језик са ћирилском палеографијом.
Био је ерудита и човек изузетно широких интересовања. Његово научно интересовање обухватало је стару српску књижевност, српско рукописно наслеђе, црквену историју, историју и теорију књижевности, византијску културу, рецепцију византијске књижевности, лексикографију, лексикологију, текстологију, право, патрологију. Бавио се приређивањем, критичким издавањем и превођењем старих споменика.
Његов рад на проучавању српских рукописа поставио је темеље будућим археографским истраживањима. Сматра се највећим познаваоцем српског средњовековља.
Објавио је око две стотине чланака, књига и превода. Међу његовим делима су Историја старе српске књижевности, Књига о Косову и Историја српског народа 1‒10 (у коауторству), Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, I‒II, Инвентар ћирилских рукописа у Југославији (XI‒XVII века).
Преминуо је 1986. у Београду.
Биографија, библиографија: Год. / САНУ 86 (1980) 363−371; 92 (1986) 397−401.; Библиографија радова академика Димитрија Богдановића / Татјана Суботин-Голубовић // Археографски прилози. 18 (1996) 9−26.
Одбори: Хиландарски одбор; Одбор за критичка издања српских писаца, секретар и председник; Одбор за историју књижевности; Сентандрејски одбор; Одбор за фототипска издања; Старословенски одбор, оснивач и председник; МОО за проучавање Косова, научни секретар; Одбор за проучавање становништва Србије; Одбор за трећи миленијум; Одбор за обележавање 200. годишњице рођења Вука Караџића
Некролог: Год. / САНУ 93 (1987) 521−525 (М. Лесковац и М. Пантић); Димтрије Богдановић 1930−1986 / Ирена Грицкат // Археографски прилози. 8 (1986) 151−154; Димтрије Богдановић 1930−1986 / Јованка Калић // Историјски гласник. 1−2 (1987) 258−260; Dimitrije Bogdanović 1930−1986 / Gordana Jovanović // Slovo (Zagreb). 37 (1987) 189−191; Dimitrije Bogdanović – in memoriam / Miroslav Pantić // Relations. 3 (1986) 7−10; Dimitrije Bogdanović 1930−1986 / T. Subotin Golubović // Jugoslovenski istorijski časopis. 4 (1987) 248−251; Димитрије Богдановић: 11. 10. 1930−14. 6. 1986 / Нада Синдик // Библиотекар. 38, 1−3 (1986) 68−70.
Фотографија: САНУ ‒ Ф 463