 | МИЛАН БУДИМИР |
Професор универзитета, Филозофски факултет у Београду, Катедра за класичну филологију, редовни (од 1945)
САНУ: Одељење језика и књижевности: дописни члан од 18. 3. 1948; редовни од 14. 6. 1955.
Приступна беседа: није одржао.
Рођен 1891. у Мркоњић Граду, где је завршио основну школу. Школовање је наставио у Сарајеву. Студије класичне филологије и упоредне лингвистике похађао је у Бечу (1910‒1914), где је и докторирао са тезом „О олујним боговима код индоевропских народа“ (1920).
У Сарајеву је постао припадник организације „Млада Босна“. Учествовао је у демонстрацијама против Аустроугарске, због чега је у својој младости прошао кроз 15 затвора, што ће му озбиљно нарушити здравље и трајно оштетити вид.
По завршетку Првог светског рата, који је због слабог вида провео махом у канцеларији, радио је као професор у Бихаћу и Сарајеву. Покренуо је часописе Ново дјело, Око и Словенски југ. Касније је био сарадник многих листова. Бавио се политичким новинарством, а учествовао је у оснивању Југословенског новинарског удружења.
Био је полиглота – пре своје тридесете године, већ је читао на 12 језика – и човек изузетно широког знања.
Након одбрањеног доктората, своју каријеру наставља на Универзитету у Београду (асистент, 1921; доцент, 1922–1928; ванредни професор, 1929–1936; 1937‒1942 проглашен за национално непоузданог; враћен на посао 1944). За редовног професора Филозофског факултета, на Катедри за класичну филологију, чији је био дугогодишњи шеф (1946‒1963), изабран је 1945. године.
Био је један од оснивача Балканског института (1934), уредник и оснивач неколико научних часописа, међу којима је часопис Revue internationale des études balkaniques. Био је члан Научног друштва у Атини, Међународног друштва за класичну археологију у Риму, члан ЈАЗУ и Академије БиХ.
Објавио је више од 200 научних радова, књига и уџбеника. Његова најпознатија књига је Са балканских источника (1969). Један је од утемељивача балканологије код нас. Његов научни опус обухвата истраживања из области античке балканологије, филолошка, упоредо лингвистичка и књижевна истраживања. Творац је више научних теорија.
Преминуо је у Београду, 1975. године.
Биографија, библиографија: Год./САНУ 58 (1951) 432–438; 76 (1972) 627–634; Miroslava Majher, Paleobalkanistička istraživanja Milana Budimira, magistarska teza odbranjena 2014. na Filozofskom fakultetu u Beogradu (https://www.academia.edu/30607976/Paleobalkanisti%C4%8Dka_istra%C5%BEivanja_Milana_Budimira).
Признања: Октобарска награда Београда (1964); Седмојулска награда (1967); Орден рада са црвеном заставом (1964)
Некролог: Год./САНУ 82 (1976) 192‒194 (Љиљана Црепајац); Živa antika. 26 (1976) 7–10 (Ljiljana Crepajac); Старинар н.с. 27 (1977) 217 (Бранко Гавела); Ljetopis JAZU za 1975. 79 (1979) 671–675 (Radoslav Katičić); Bulletin scientifique. Sect. B. 12, 21; 4–6 (1976) 83 (Radomir Lukić); Ljetopis ANU BiH za 1975. 8 (1976) 139–140 (Ahmed Tuzlić)
Фотографија: САНУ ‒ Ф 476/1-4