Извештај Одбора за имунологију и алергологију Одељења медицинских наука САНУ о активностима у вези са пандемијом Ковид-19

Активности чланова Одбора за имунологију и алергологију Одељења медицинских наука САНУ (у даљем тексту Одбор) у вези са пандемијом Ковид-19 су се одвијале у три основна правца:1. Реализација научних пројеката повезаних са Ковид-19 инфекцијом; 2. Саветодавне активности и препоруке за чланове САНУ, МПНТР и јавност у вези са Ковид-19 пандемијом; 3. Представљање САНУ у међународним интеракадемијским активностима организованих поводом Ковид-19 пандемије.

Реализација научних пројеката повезаних са Ковид-19 инфекцијом

Чланови Одбора су радили на четири пројекта повезаних са Ковид-19 инфекцијом. Први пројекат под називом „Специфичности хуморалног и ћелијског имунског одговора код пацијената са различитим клиничким степеном Ковид-19 “, а који је подржан од МПНТР и САНУ, спроведен је у мају и јуну 2020. године у сарадњи са ИНЕП, ИМГГИ и КБЦ Земун, након добијања потребних етичких дозвола. Пројектом је руководио виши научни сарадник Сергеј Томић (члан Одбора) а пројекат је координирао академик Миодраг Чолић (председник Одбора). Примарни циљ пројекта је био да  се помоћу савремених имунолошких тестова идентификују имунолошки показатељи који могу бити важни за праћење тока, прогнозе и исхода Ковид-19. Секундарни циљ је био разматрање нових стратешких праваца у лечењу Ковид-19 на основу добијених резултата.

У складу са циљевима пројекта, анализирано је укупно 180 параметара код 24 пацијента са тежим клиничким степеном болести сликом, 28 пацијената са блажом обољењем и 26 здравих добровољаца. У анализу је укључено тридесет клиничких, биохемијских и хематолошких параметара, као и 140 имунолошких параметара. Имунолошки параметри су обухватали одређивање субпопулација имуних ћелија периферне крви мултиколорном имунофенотипизацијом, праћење експресије гена (qPCR) и протеина (WB), одређивање нивоа цитокина, антитела специфична за SARS-CoV-2 и компоненти комплемента у серуму, након чега је примењена целокупна корелациона анализа.

Резултати су показали да се код пацијената са тежом клиничком сликом развија озбиљна лимфоцитопенија која је праћена смањењем броја Т, НК и НКТ ћелија, али не и Б ћелија. Код ових пацијената је нађена слабија активација Т ћелија и повећана заступљеност тзв. исцрпљених Т ћелија, што је корелирало са смањеном експресијом HLA-DR у популацијама антиген-презентујућих ћелија у крви. Поред тога, примећено је да су пацијенти са озбиљнијом клиничком сликом имали значајно смањену експресију (IRF)-8, и маркере аутофагије у имунским ћелијама а повећање броја мијелоидних супресорских ћелија (MDSC), од којих су моноцитнe MDSC највише продуковале IL-6 и IL-10. Ови налази су корелирали са повећаним степеном инфламације и акумулацијом различитих субпопулација регулаторних Т и Б лимфоцита са супресорском активношћу. Концентрације специфичних антитела на SARS-CoV-2 и нивои C3 и C4 компоненти комплемента нису биле у корелацији са тежином Ковид-19. На основу ових оригиналних резултата, закључено је да смањена експресија IRF-8, смањена аутофагија и диференцијација MDSC највероватније играју кључну улогу у поремећају регулације Т ћелијског имунског одговора у Ковид-19 што може имати импликације за тражење нових модалитета лечења. Најважнији део резултата је прихваћен за публиковање у Frontiers in Immunology, часописа високог међународног ранга.

Други пројекат „Значај одређивања профила гена за антиоксидантне ензиме и ACE2 у стратификацији ризика и средњорочној прогнози болесника са Ковид-19 инфекцијом“ (руководилац дописни члан Татјана Симић, члан Одбора) је прихваћен за финансирање од стране Фонда за науку Републике Србије и рангиран је као први на листи од укупно 14 прихваћених пројеката. У пројекту се пошло од хипотезе да значајне интериндивидуалне варијације у клиничким манифестацијама и прогнози болесника са SARS-CoV-2 инфекцијом могу бити последица полиморфизама гена за антиоксидантне ензиме и ACE2 рецептор. Зато је главни циљ пројекта да се одреди да ли постоји повезаност полиморфизама гена за регулаторне и каталитичке антиоксидантне протеине са тежином клиничке слике и прогнозом болесника са SARS-CoV-2 инфекцијом. Поред софистициране генетске анализе којом ће се установити дистрибуција 13 полиморфних облика гена за антиоксидантне протеине, код болесника и одговарајућих контрола одређиваће се и два полиморфизма гена за  ACE2, који имају потенцијални функционални значај за интеракцију између вируса и ACE2 рецептора. Клиничка експертиза ће, поред одређивања тежине стадијума акутне инфекције, обухватити и праћење кардиолошких, неуролошких и пулмолошких компликација. Мултидисциплинарни тим на пројекту ће интегрисати клиничке и генетске податке пацијената са Ковид-19 и генерисати систем за скоровање, који ће омогућити стратификацију ризика за настанак тешке клиничке слике болести, као и праћење компликација. Један део истраживања, у коме су  код болесника са Ковид-19 инфекцијом лонгитудинално одређивани показатељи оксидативног оштећења протеина и липида у плазми, је већ реализован.

Трећи пројекат под називом „Улога аутофагије у имунској дисрегулацији проузрокованој  SARS-CoV-2 инфекцијом“ којим руководи проф др Владимир Трајковић (члан Одбора) је такође је прихваћен за финансирање од стране Фонда за науку Републике Србије. Циљ пројекта, чија је реализација у току, је да се испита способност различитих протеина SARS-CoV-2 да модулишу интеракцију између аутофагије и имунског одговора у макрофагима, ћелијама респираторног епитела и ћелијама васкуларног ендотела човека. Пројекат се реализује коришћењем комплексне методологије. Протеини SARS-CoV-2, који су одабрани на основу способности да се вежу за интрацелуларне протеине, бивају експримирани помоћу плазмидских вектора у циљним ћелијама стимулисаних вирусном RNK. Аутофагија и продукција инфламаторних медијатора у циљним ћелијама и крви пацијената оболелих од SARS-CoV-2 се анализирају конфокалном и електронском микроскопијом, RT-qPCR-ом, имуноблотом, проточном цитофлуорометријом и ензимским имунотестовима (ELISA). Улога аутофагије у продукцији инфламаторних медијатора се врши методом RNK интерференције. Очекује се да пројекат да одговоре на више фундаментално значајних питања о утицају SARS-CoV-2 протеина на интеракцију између аутофагије и инфламаторног одговора, што може допринети унапређењу прогнозе и терапије  имунске дисрегулације код  COVID-19 пацијената. Од 14 пројеката везаних за  Ковид-19 инфекцију које финансира Фонд за науку РС, у још два су руководиоци  чланови САНУ.

Четврти пројекат под називом „Терапија Ковид-19 пацијената са  тешком формом болести и тежњом ка развоју акутног респираторног дистрес синдрома (ARDS) применом PENTAGLOBINA (интравенски имуноглобилин обогаћен са IgM).” којим руководи проф Предраг Стевановић и  који се спроводи првенствено са колегама имунолозима, треба да индиректно покаже улогу нежељених деградационих продуката комплемента у развоју тешке форме Ковид-19. Пројекат је потпомогнут од стране МПНТ Р. Србије. Значајну улогу у дизајну пројекта и спровођење имунолошких истраживања је имала  научни саветник Љиљана Софронић Милосављевић (члан Одбора). У Одељењу ИНЕП-а, којим она руководи, успостављен је за врло кратко време први домаћи ELISA тест за детекцију антитела на SARS-CoV-2. Овај високо сензитивни тест је данас у широкој употеби за детекцију антитела на SARS-CoV-2, првенствено за научне пројекте прокужености популације овим вирусом, за процену временског периода детектабилности специфичних антитела али и за потребе дијагностике у свакодневном раду имунолошке лабораторије.

Саветодавне активности и препоруке за чланове САНУ, МПНТР и јавност у вези са Ковид-19 пандемијом

Након појаве Ковид-19 епидемије у нашој земњи и предузимање строгих мера за њено сузбијање, које су између осталог укључивале и забрану кретања особа старијих од 65 година ван својих домова, Председништво САНУ је формирало трочлану комисију са задатком да прати епидемију, препоруке Кризног штаба који је формирала Влада Р. Србије и препорука СЗО о свим аспектима Ковид-19 пандемије и да у складу са тим предлаже Председништву САНУ мере и савете за чланове САНУ. Од три члана комисије САНУ за поступање у условима пандемије, два су чланови Одбора (академик Небојша Лалић, председник Комисије и академик Миодраг Чолић, члан Комисије). Препоруке које је Комисија предлагала је усвајало Председништво САНУ и о томе извештавала чланове САНУ, путем електронске комуникације или објавама на сајту САНУ. Препоруке које су биле универзалног карактера су биле намењене и за ширу јавност. Све јавне активности у вези са Ковид-19 пандемијом које су имали чланови комисије (академици Лалић и Чолић) али и други чланови Одбора (научни саветник Љиљана Софронић Милосављевић, проф др Немања Дамјанов), укључујући и интервјуе у електронским и штампаним медијима, су забележени на сајту САНУ и сајтовима медија где су приказивани.

Друга важна делатност чланова Одбора у којој су се посебно истакли научни саветник Ђорђе Миљковић и виши научни сарадник Сергеј Томић, заједно са колегама проф др Маријом Мостарицом Стојковић и др Маријаном Стојановић се односио на прикупљање информација из научних часописа о свим имунолошким аспектима Ковид-19 пандемије. Радило се о свакодневној активности на  обради 15-30 најзначајних чланака који су у виду проширених сажетака достављани Радном телу МПНТР  за прикупљање информација Ковиду. Ове информације су коришћене за потребе МПНТР али и свих  других институција које се баве превенцијом, дијагностиком и лечењем Ковид-19, укључујући и за потребе Кризног штаба.  До сада је послато више од 70 извештаја (у сваком обрађено у просеку по 20 научних чланака) и ова активност је и даље у току.

Посебно треба истаћи и активности члана Одбора, проф др Немање Дамјанова, који је руководио Институтом за реуматологију када је функционисао као Ковид болница.

Представљање САНУ у међународним интеракадемијским активностима организованих поводом Ковид-19 пандемије.

 Најзначајнију активност везану за представљање САНУ у међународним интеракадемијским активностима је имао академик Миодраг Чолић (председник Одбора) кога је именовало Председништво САНУ. Академик Чолић је изабран за једног од 50 чланова експератске групе за Ковид-19 пандемију које формирала асоцијација Интеракадемијско Партнерство (IAP). Чланови експертске групе су давале савете академијама на основу специфичних питања. Академик Чолић је учествовао у радним активностима које су се односиле на проблеме имунодијагностике SARS-CoV-2 и проблемима вакцинације, посебно са аспекта контроле квалитета вакцина које се дистрибуирају у неразвијене земље света. Академик Чолић је имао и запажене активности у оквиру Међународног савета за науку (ISC) коме је достављао извештаје о раду САНУ поводом Ковид-19,  укључујући и попуњавању анкета везаних за пандемију. Рад у ISC је омогућио и сагледавање активности других националних академија поводом Ковида-19. Многе академије су имале запажене саветодавне  активности поводом најразличитијих аспеката  Ковид-19 окупљајући најбоље експерте из најразличитијих научних дисциплина. Ове експертске групе су академије углавном формирале на позив својих Влада. Поједине академије су финансирале мини грантове из области Ковид-19, неке су имале активности сличне нашој САНУ. Многе академије су на својим сајтовима објављивали само препоруке СЗО или међународних асоцијација академија.

 

Председник Одбора
Академик Миодраг Чолић