Нови циклус предавања „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”
Српска академија наука и уметности покреће циклус предавања под називом „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, који ће бити отворен у четвртак, 16. септембра, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ. Предвиђено је да до 18. новембра (четвртком у 12 сати) буде одржано шест предавања. Организатор догађаја је дописни члан Љубинко Раденковић.
Изучавање древне прошлости Словена, иначе најбројније групације сродних народа у Европи, сусреће се са оскудним писаним и археолошким изворима. У Старом веку Словени нису били у вртлогу догађаја значајних за Грке и Римљане, па летописци тога времена и не обраћају пажњу на њих. Велика је непознаница митологија и религија Старих Словена пре њиховог покрштавања. Не постоји ниједан писани извор у коме би била описана њихова религијска пракса „изнутра“, тј. од самих носилаца одређеног култа. Сакралне грађевине тога времена биле су израђене од дрвета, па су после примања хришћанства уништене или су се током времена саме разградиле и нестале.
Циклус ће бити отворен предавањем дописног члана Љубинка Раденковића „Словенски пантеон: факта и непознанице” (16. септембра у 12 сати), током којег ће бити сумирани резултати досадашњих истраживања персоналног састава словенске митологије. Управо због малог броја релевантних извора и критичког или некритичког односа према њима, истраживачи су се поделили на оне који у потпуности одричу постојање било каквог словенског пантеона, па до оних који у њему виде више десетина богова. Посебна пажња биће обраћена на јасно видљиве грешке у неким изворима, које су поједине истраживаче, или љубитеље словенских старина, усмериле на погрешне закључке. Када су сви писани извори о словенској митолошкој прошлости били објављени, и када су о њима дали мишљење истакнути слависти, између два светска рата превладала је скепса да се било шта ново може сазнати о словенској митологији. Након Другог светског рата у свим словенским земљама победила је комунистичка идеологија, непријатељски расположена према било каквој религији, па и према старој словенској. Тек крајем шездесетих година Роман Јакобсон, а за њим и неколико руских филолога, обраћа пажњу на лингвистичке показатеље у реконструкцији некадашњег религијско-митолошког система Словена.