IN MEMORIAM
Академик Богољуб Станковић

Академик Богољуб Станковић, професор у пензији Универзитета у Новом Саду преминуо је 16. маја 2018. године у 93. години живота.

Пре нешто  мање од два месеца у Галерији САНУ, а у оквиру Мастер клас програма Српске академије наука и уметности, причао нам је смиреним гласом, лагано, о свом животу. Били смо импресионирани, уверени да ће крепак и здрав још дуго поживети. Али тешка болест га је зачуђујуће брзо однела.

Родио се 1924. у Банатском селу Ботошу. Основну и средњу школу завршио је у Новом Саду. Окупација Новог Сада била је први судар са ратом. Рација у Новом Саду  је била страшан и крвави шок за њега и његову породицу. Само сплет срећних околности је породици Станковић омогућио да преживи рацију.

Као ђак гимназије радио је на окупљању младих у покрет  отпора окупацији и скупљању помоћи онима  који су се крили по бачкој равници и пружали отпор окупатору. Тако је и ухапшен  1944. године у Новом Саду. Слободу је дочекао у логору Дахау. У том злогласном месту су на њему  вршени виво експерименти. Пред само ослобођење  заражен је  пегавим тифусом. Улазак Америчке војске  је дочекао у полусвесном стању, изморен глађу и болешћу.

Математику је дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1949. године. Током студија учествовао је у летњим месецима у раду студентске бригаде на прузи Брчко – Бановићи. Четврти семестар провео је на изградњи пруге Шамац – Сарајево.

Изабран је за стипендисту Математичког института 1948. године.  Професор Станковић је био члан научне групе коју је водио наш чувени математичар Јован Карамата, код којег је и докторирао 1954. године. Академик Војислав Авакумовић му је такође био ментор.  Те 1954. године учествовао је у оснивању Филозофског факултета  у Новом Саду и Департмана за математику.

Боравак у Паризу од око годину дана, где је  имао контакте са великим француским математичарима на семинарима и предавањима, је пресудно утицао на опредељење ка модерним областима математике.

По повратку, основао је  семинар за анализу са жељом да пренесе дух француске математике у науци и настави.  Утемељио је нове правце истраживања  у оквиру научне групе  познате у широј математичкој заједници као Новосадска школа математичке анализе.

Професор Станковић је оснивач и утемељивач модерне математичке анализе у Србији. То је онај квалитативни скок који надраста све партикуларне резултате и остаје будућим генерацијама, свима нама као путоказ који треба, који је неопходно следити.

Водећи научни семинар у Новом Саду и  Одељење за математику на Математичком институту САНУ утицао је на развој математике у Србији.  Позивајући светски познате математичаре, као и наше математичаре који су имали квалитетне научне резултате да одрже предавања на  Одељењу за математику, утицао је на усмеравање математике у Србији ка модерним истраживањима. Био је уредник часописа Публикације Математичког института Београд, као и непериодичких издања Математичког институтуа, затим председник Управног одбора. Добитник је значајног признања, Повеље Математиког института САНУ за допринос у математици.

Професор Станковић је изабран за дописног члана САНУ 1963. године. У Академији је био веома цењен и поштован. Његова реч се слушала као мудра и увек одмерена.

Био је дуго година уредник Билтена Академије за математику.

Поред два наведена часописа, био је уредник више интернационалних часописа високе научне репутације.

Био је и оснивач и утемељивач Универзитета у Новом Саду где је провео читав свој радни век као наставник универзитета до пензионисања 1990. У  дугој професионалној каријери био је ректор Универзитета у Новом Саду, декан и продекан ПМФ-а у Новом Саду, директор и управник Департмана за математику.

Професор Станковић је био угледни представник више југословенских институција и делегација на  светским конференцијама посвећеним образовању, култури и науци.  Добитник је великог броја признања и награда од којих је свакако најзначајнија награда АВНОЈ-а.

Срећни смо што смо живели  и радили са професором Станковићем и што је био део нашег одрастања, наших живота. Оставио нам је снажан мотив да даље наставимо проучавање математичких теорија које смо заједно започели. Историја ће га сигурно означити као научника који је отварао нова научна поглавља и као великог професора и педагога.

 

Академик Стеван Пилиповић