Преминуо дописни члан САНУ Дејан Мијач

Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да je 5. априла 2022. године, у Београду, у 88. години, преминуо дописни члан Одељења уметности САНУ Дејан Мијач (Бијељина, 17. маја 1934), позоришни редитељ чије су представе на много начина обележиле историју позоришне уметности у Србији и региону.

Дипломирао је режију на Академији за позоришну уметност у Београду, у класи професора Вјекослава Афрића (1958). Након тога је радио као стални редитељ у Народном позоришту у Тузли (1958–1961) и Српском народном позоришту у Новом Саду (1962–1974), а онда и као професор глуме у Драмском студију Српског народног позоришта (1964–1972), предавач на Академији уметности у Новом Саду (1978–1980) и професор на предмету Позоришна режија на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду (од 1974. до пензионисања 1997).

За дописног члана САНУ изабран је на последњој Изборној скупштини САНУ – 4. новембра 2021.

Дејан Мијач је режирао чак 135 позоришних представа, почев од представе „Плуг и звезде” Шона О Кејсија (1956) до последње – „Вишњик” А. П. Чехова (2010). Спадао је у ону врсту изузетних стваралаца који су, режирајући позоришне представе, својим глумцима, гледаоцима и студентима откривали филозофију живљења у разним епохама. Он је посебном методом успевао да покаже нијансе које воде друштвеним преокретима, детектује најскривеније мотиве људског понашања, открије неслућена стања душе и учини видљивим везе између прошлости и будућности и све то у бираном жанру комедије и трагедије. Као велики мајстор режије, Мијач је много пута пред позоришну публику стављао огледало времена и својим делом посведочио да је суштина позоришне режије у непролазној лепоти пролазног тренутка.

У његовом стваралачком опусу налазе се незаборавне поставке дела Чехова, Шекспира, Молијера, Јована Стерије Поповића, Јована Радуловића… За свој предани рад освојио читав низ запажених признања и награда, од којих издвајамо: шест Стеријиних награда за режију, две Стеријине награде за заслуге у области позоришне уметности, две награде „Бојан Ступица“ (1978, 1986), Октобарску награду Града Новог Сада (1969), Октобарску награду Града Београда (1977) и Признање Владе Републике Србије за врхунски допринос националној култури (2007).

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и српско друштво у целини.