Саопштење Извршног одбора Српске академије наука и уметности

Забринутост људи постаје све већа, јер живимо у свету у којем зидови нетрпељивости пресецају породице, професионалне и политичке скупине, сеоске и градске агломерације, народе, вере, па чак и „неидеологизовану“економију. Дижу се границе свеопштем повезивању људи и тамо где до јуче нису постојале. Ово жалосно стање, за које многи међу нама нису претпостављали да ће ући и у 21. век, чак и борбу против данашње пандемије чини неефикаснијом него што би смела бити. И као што увек бива у епохама са сличним искуствима, у таквим условима најбрже страдају култура, културно наслеђе и заштита и очување свега онога што је човечанству у овим оквирима преостало од уништавања или небриге од стране претходних генерација. Тако се рађа негативно повратно дејство на поделе и нетрпељивости различитих профила, јер културни идентитети, гурнути више или мање у страну за потребе економског и технолошког развоја, исказују се у свакој кризи са неслућеном негативном енергијом, постајући све друго само не мостови разумевања.

Случај Аја Софије представља парадигму ситуације у којој се налази свет. Пре скоро деведесет година један визионар, творац модерне Турске, схватио је њену ванвременску и општу симболику, у којој се осећа пулс многих цивилизација – византијске и оних које се налазе у њеним темељима, отоманске и оних које се налазе у њеним темељима и видео у том сусрету прожимање, а не разилажење и удаљавање. Да би својој визији дао садржину и учинио је заједничким, светским спомеником културе, што ће четрдесетак година касније озваничити и УНЕСКО, и местом наших сусрета и проучавања тих ванвременских културних вредности, створио је светски музеј, као исијавајуће стециште непролазности људског генија. Поништавање ове одлуке, поготову што је праћена другим сличним захватима у истој земљи, избија ослону тачку осе културног синкретизма и заједничког наслеђа различитих светова, међусобно их удаљава и прети новим неразумевањима и затварањима пред другим.

Српска академија наука и уметности не може да не изрази своју дубоку забринутост због оваквог развоја догађаја, поготову кад се имају у виду искуства и кретања која утичу и на судбину нашег народа и његове баштине.