Саопштење Одељењa језика и књижевности САНУ

У интервјуу „Блицу“, 22. септембра 2019. године, заменик градоначелника Београда, Горан Весић, изјавио је: „Београд ће добити гондолу која ће повезивати Калемегдански парк и Ушће, као што гондолу имају Јерусалим, Њујорк, Салцбург, Кобленц и многи други градови. Ову промену никаква хистерија агресивне мањине неће зауставити.“

Подсећамо да су се изградњи жичаре са гондолом успротивили Српско археолошко друштво, Одељење за археологију и Центар за теоријску археологију Филозофског факултета, Друштво конзерватора Србије, Национални комитет ИКОМОС-а, Национални комитет ИКОМ-а, Европа ностра, Академија архитектуре Србије, Музеолошко друштво, светски експерти који раде на заштити Римског форума, атинског Акропоља и цариградских зидина, функционери Унеска и Европске банке, као и стручњаци двадесетак организација које се баве истраживањем и заштитом културне и природне баштине.

На списку институција које се противе изградњи гондоле на Калемегдану – а које су за Горана Весића „агресивна мањина“ – налази се и Српска академија наука и уметности.

Позивајући се на саопштења научног скупа који је још пре три деценије посветило Београдској тврђави, Одељење историјских наука САНУ се одлучно успротивили изградњи жичаре са гондолом, која треба да буде изграђена између језгра Тврђаве – Весић каже: „Калемегданског парка“ – и леве обале Саве. Подршку овом ставу дало је и Одељење језика и књижевности САНУ, захтевајући да се судбина и изглед Београдске тврђаве и Београда врате у надлежност стручњака. Иза овог става и захтева стало је и Председништво САНУ.

Својом одлучношћу да, упркос свим аргументима и упозорењима, на Београдској тврђави изгради жичару са гондолом, Весић прети да доведе у питање културно-историјску аутентичност овог споменика. Такво његово реаговање на судове и упозорења стручњака – чије аргументе он квалификује као „хистерију“ – налаже нам да се најодлучније успротивимо препуштању судбине историјских и културних споменика, и идентитета наших градова, људима чије су амбиције и моћ у очигледној несразмери са њиховим образовањем.

 

Извршни одбор САНУ подржава саопштење Одељења језика и књижевности, још једном апелујући да се у јавној комуникацији уздржимо прејаких и увредљивих речи, које су, посебно последњих дана, указивале на нека стара и срамна исходишта. Изненађује што такав вид комуникације, упркос нашем наивном веровању, није заувек нестао.