Преминули домаћи члан
ЈОВАН АВАКУМОВИЋ

Рођен је у Београду 13. јануара (1. јануара по старом календару) 1841. годинe, где је завршио гимназију, а потом и право на Лицеју. Након тога, одлази на студије правних и државних наука на Универзитетима у Хајделбергу, Цириху и Паризу (1862–1868).
По повратку у Београд, постављен је за секретара Касационог суда. Радио је и као начелник Министарства унутрашњих дела (1876–1880), а у периоду од 1881. до 1887. био је судија Касационог суда.
Био је члан, касније и председник Либералне партије, на место председника изабран је 1889. Његова политичка каријера, као и прилике тог доба, били су пуни превирања: био је министар правде у два наврата – једном у кабинету Јована Ристића (1881), други пут у влади коју је чинила коалиција либерала и радикала (1887) – оба пута по непуних годину дана. Два пута је био и председник владе – од 1892. до 1893, када је био и министар иностраних дела, а затим поново од 1903. године.
За редовног члана Српског ученог друштва изабран је 1883. године. Редовни члан Српске краљевске академије постао је 1892. године.
Био је један од најбољих адвоката у Србији тог времена, посебно из области кривичног права. Написао је већи број радова, а у његова најважнија дела убрајају се „Нужна одбрана”, „Важност кривичног закона”, „Француска и енглеска порота”, „Промена валуте и противправни послови”. Објавио је и први систематски уџбеник из кривичног права – Теорија казненог права.
Оставио је иза себе обимне мемоаре у којима описује скоро 60 година политичког и друштвеног живота у Србији.
По завршетку Првог светског рата, који је провео у логорима, повукао се из јавног живота.
Преминуо је 3. августа 1928. године у Рогашкој Слатини.