Чланство

У историји дугој 180 година укупан број чланова Академије (редовних, дописних, почасних, иностраних и чланова ван радног састава) износи 1481. Међу њима било је нобеловаца (Иво Андрић, Владимир Прелог, Лавослав Ружичка, Пјотр Леонидович Капица, Михаил Александрович Шолохов, Александр Исајевич Солжењицин, Чеслав Милош, Роже Гилман, Торстен Визел), српских и светских научнка великана, као што су Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Јован Цвијић, Дмитриј Иванович Мендељејев, великих светских писаца (Јакоб Грим, Виктор Иго, Лав Николајевич Толстој), значајних уметничких стваралаца, као што су Антоњин Дворжак, Дмитриј Дмитријевич Шостакович, Хенри Мур.

Избор нових чланова САНУ врши се сваке треће године. Чланови САНУ се бирају на Изборној Скупштини САНУ, редовне чланове бирају редовни чланови, а дописне и иностране чланове бирају и редовни и дописни чланови САНУ. Према Статуту САНУ предлоге за избор редовних и дописних чланова САНУ могу подносити: одељења САНУ за кандидате из области наука и уметности којима се дато одељење бави; огранци САНУ за кандидате из свих области наука и уметности; три члана САНУ за кандидате из области наука и уметности којима се предлагачи баве; одбор САНУ који чине најмање три члана САНУ из области наука односно уметности којима се бави предложени кандидат; сенати универзитета за области наука које се негују на датом универзитету; изборна и наставно-научна већа факултета и високих војних школа за области наука које се негују на датом факултету односно високој војној школи; изборна и наставно-уметничка већа уметничких факултета и академија за области уметности које се негују на датом факултету односно академији; научна већа института регистрованих у министарству за научноистраживачку делатност за области наука којима се дати институт бави и највиши органи управљања научних друштава и удружења уметника. На иницијативу одељења, огранака САНУ или на сопствену иницијативу, Председништво САНУ предлаже Изборној скупштини САНУ избор иностраних чланова САНУ. У изборној години свако одељење односно огранци САНУ могу да предложе, по правилу, једног кандидата за иностраног члана САНУ.

Изборној скупштини САНУ се, на основу исхода гласања у одељењима САНУ, доставља листа кандидата који су добили двотрећинску подршку и листа кандидата који су добили већину гласова у одељењу.

Према Статуту САНУ укупан број чланова САНУ ограничава се на 160 чланова, с тим да у тај број не улазе они чланови који су стално настањени у иностранству, као и чланови који нису дуже од годину дана учествовали у раду САНУ. Свако одељење САНУ може имати највише 25 чланова у радном саставу, с тим да у тај број не улазе они чланови који су стално настањени у иностранству, као ни чланови који нису дуже од годину дана учествовали у раду САНУ. Дана 15. децембра у години која претходи години у којој се врши избор нових чланова САНУ, Председништво САНУ утврђује колико свако одељење САНУ понаособ има чланова у радном саставу. На почетку изборног поступка у Академији се образује Комисија за праћење избора.

У последњем вишедеценијском оквиру САНУ има око 150 чланова што представља природни numerus clausus те, у складу са тим, треба истаћи три ситуације. Године 1985. прешло се са двогодишњег на трогодишњи изборни циклус, што је довело до успоравања у порасту броја нових чланова јер се наставило са примањем скоро истог броја нових чланова али у трогодишњем интервалу. Године 1991. дошло је до спајања Војвођанске академије наука и уметности са САНУ, и том приликом су примљена 32 нова члана. Наведено повећање довело је, засигурно, до мањег повећања новопримљених чланова у наредним годинама, чиме се број чланова, почетком XXI века, свео на 150. До значајног подмлађивања САНУ дошло је само 2003. године када је примљено 27 нових чланова. У наредним годинама није се наставило са овим трендом, примано је у просеку око 13 нових чланова сваке треће године, тако да смо 2016. годину дочекали са само 37 дописних и 107 редовних чланова (по подацима из јануара 2024. године, САНУ броји укупно 121 члана, од тога 90 редовних и 31 дописног члана САНУ).

Број дописних чланова лагано опада, а број редовних расте, што представља неповољан тренд. Године 1970. однос броја дописних према броју редовних чланова приближавао се вредности од око 60 одсто, што је знатно повољније него 2016. године када је тај однос био око 34 одсто.

Просечна старост свих чланова Академије је 73 године, а једна четвртина чланова је млађа од 65 година.