Карађорђево писмо у којем је потписан као „врховни вожд народа српског”
/АСАНУ, Историјска збирка, бр. 586/

Архив САНУ

Основни задатак Архива је систематско прикупљање архивске грађе за историју Академије и српског народа у свим областима и подручјима где Срби живе, као и преузимање, смештај, чување, сређивање, обрада, заштита, публиковање и омогућавање коришћења архивске грађе научним и другим заинтересованим лицима. Послове око техничке заштите архивске грађе (конзервацију и рестаурацију) Архив обавља у сарадњи са Народном библиотеком Србије и Библиотеком Матице српске. Опште послове (правне, финансијске, обезбеђење) обављају одређене службе САНУ.

Архив Српске академије наука и уметности у Београду основан је 1841. године, када и Друштво српске словесности, које је поклањало нарочиту пажњу прикупљању извора и грађе за српску историју. Српско учено друштво је наследило сакупљену грађу и наставило рад на прикупљању докумената и архивске грађе, а крајем 1870. почело је да је сређује и инвентарише. Када су се Српско учено друштво и Српска краљевска академија ујединили (допуном Основног закона о Академији 10. фебруара 1892. године), Архив је прешао у њену својину са 263 старе рукописне и штампане књиге (Стара збирка) и 1397 инвентарисаних и сигнираних докумената у Историјској збирци.

Архив је, као јавна установа, постао доступан свим заинтересованим научним и јавним радницима после пресељења из Бранкове улице број 15 у Кнез Михаилову 35, које је завршено у фебруару 1952. године. Тада је Архив добио канцеларију, депо за грађу и читаоницу. Из руку административних службеника дошао је под стручни надзор управника (директора) и архивских радника. Четири године касније Председништво САНУ донело је Правилник о организацији и раду Архива Српске академије наука и Правилник о раду у читаоници Архива Српске академије наука. Ове промене омогућиле су набавку савремене техничке опреме и кадровску попуну. Читаоница Архива опремљена је картотекама, микрочитачем и приручном библиотеком.

Архив располаже фондовима (административним архивама) Друштва српске словесности (1841–1864), Српског ученог друштва (1864–1892) за које постоји картотека, Српске краљевске академије (1887–1944) и два угашена института Српске академије наука – Института за изучавање књижевности (1947–1954) и Института за изучавање села (1948–1954). Ту су још Записници седница Извршног одбора Председништва Српске академије наука – Српске академије наука и уметности, Записници седница Председништва Српске академије наука – Српске академије наука и уметности, Записници редовних, ванредних, свечаних и изборних заседања скупштина Српске академије наука – Српске академије наука и уметности, све за период 1945–1998. и Досијеи преминулих чланова САН – САНУ.

За наведене архиве издати су Водич кроз архив Друштва српске словесности (1842,1845–1863),Записници седница Друштва српске словесности (1842–1863)и Водич кроз архив Српског ученог друштва (1864–1892).У састав Архива прешао је 2002. године Архив Историјског института са истим сигнатурама које су документа имала. Сачињавају га исписи архивске грађе из домаћих и страних архива и заоставштине Јована Ристића, Матије Бана, Владимира Љотића, Константина Николајевића, Паје Михајловића, Јанка Шафарика, Светозара Попадића, преписке Милана Ђ. Милићевића, Чедомиља Мијатовића, као и целина „Први светски рат“ где су у највећем делу новински исечци о Србији у страној штампи.

У оквиру Архива је иКабинет за дубровачкестудијекоји се састоји од исписа архивске грађе, писама, новинских исечака, фотографија, микрофилмова, књига, литературе о дубровачким студијама средњег века до данашњих дана насталих радом академика Мирослава Пантића.

Поред наведеног Архив поседује и четири збирке докумената, као посебне целине, свака са својим сигнатурама. To су, обично назване, Стара збирка, Историјска збирка, Етнографска збирка и Оријентална збирка.