Византолошки институт

Византолошки институт Српске академије наука и уметности основао је академик Георгије Острогорски, марта 1948. године. Институтом су до данас руководили: Георгије Острогорски (1948–1976), Божидар Ферјанчић (1976–1998), Љубомир Максимовић (1998–2022) и Бојана Крсмановић (2023–).

Научна делатност Института традиционално се спроводила у четири основна правца: (а) Историја Византије и византијско-јужнословенских односа, (б) Византијски извори за историју народа Југославије, (в) Византијска књижевност и средњовековни грчки језик, (д) Византијска и поствизантијска уметност.

Од 2011. до 2019. године научну делатност института обједињавао је пројекат „Традиција, иновација и идентитет у византијском свету”, интердисциплинарног карактера, у који су укључени домаћи и страни истраживачи (руководилац пројекта: академик Љубомир Максимовић, од 2017. др Бојана Крсмановић). Институт је добио подршку Фонда за науку Републике Србије у оквиру Програма „Идеје” за трогодишњи пројекат „Од варвара до хришћана и Ромеја. Процес византинизације на централном Балкану (крај 10. – средина 13. века)” [From Barbarians to Christians and Rhomaioi. The Process of Byzantinization in the Central Balkans (late 10th – mid-13th century], чији је самостални носилац захваљујући мултидисциплинарном тиму својих сарадника (руководилац пројекта: др Бојана Крсмановић, 2022–2025).

Издавачка делатност Института одвија се кроз три серије публикација – Зборник радова Византолошког института, Посебна издања и Извори. Зборник радова Византолошког института је научни часопис међународног угледа који излази једном годишње од 1952. године (www.zrvi-visanu.rs). Његова библиографска сигла – ЗРВИ/ZRVI – одавно је постала препознатљива у свету и наводи се у списковима скраћеница често цитираних публикација у свим значајнијим делима светске византологије.

У оквиру издавачке делатности Института објављено је и 50 посебних, монографских издања, међу којима је и 5 књига (од планираних 7) у серији Византијски извори за историју народа Југославије. Последња књига Посебних издања је Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена, Предрага Коматине.

Институт је 2015. године покренуо нову серију публикација – Извори, у оквиру које су до данас издате две свеске – 1) Натписи историјске садржине у зидном сликарству, том I, XII–XIII век, приредили Гојко Суботић, Бојан Миљковић, Ирена Шпадијер и Ида Тот, Београд 2015; 2) Натписи манастира Хиландара I (XIV–XVII век), приредили Гојко Суботић, Бојан Миљковић и Никола Дудић, Београд 2019.

Византолошки институт САНУ, који се од оснивања налази у надлежности Одељења историјских наука САНУ, носилац је највећег дела активности везаних за организацију научне делатности у области византологије. У сарадњи са члановима САНУ, Српским (раније Југословенским) комитетом за византологију, као и другим релевантним научним институцијама, Институт је током протеклих осам деценија, организовао низ домаћих и међународних научних конференција. Сваке пете године, почев од 1990, организује се национална конференција византолога која окупља истраживаче из земље свих генерација. Билатерална сарадња Института са сличним институцијама у иностранству (у Грчкој, Француској, Бугарској, Мађарској и Румунији) резултирала је и организацијом неколико стручних симпозијума и разменом истраживача. Институт је у више наврата био коорганизатор међународних научних скупова највишег ранга те су 1961. године његови сарадници учествовали у организацији 12. Међународног конгреса византолога у Охриду.

Успешној организацији 23. Међународног конгреса византијских студија (Београд 2016), допринео је пре свега предан рад сарадника Института. Реч је о највећем одржаном светском византолошком конгресу, на којем је учествовало око 1300 истраживача из 49 земаља.

Директор: др БОЈАНА КРСМАНОВИЋ
Адреса: Кнезa Михаила 35, 11000 Београд, Србија
Е-пошта: Inst.byz@vi.sanu.ac.rs
Веб-сајт: www.byzinst-sasa.rs
Тел: +381 11 2637 095
Факс: +381 11 3288 441