ПУТ ПРАВИХ ВРЕДНОСТИ

ОД 14. АПРИЛА ДО 30. МАЈА 2021.

Организација: Олимпијски комитет Србије – Олимпијски музеј
Аутор: Наташа Јанковић
Коаутор: др Марија Павловић

Изложба Пут правих вредности има за циљ да упозна ширу јавност са историјатом и континуитетом олимпијског покрета, као и његовим значајем у нашој средини од Краљевине Србије до данас, са освртом на друштвени контекст и прилике у земљи.

Концепт изложбе подразумева три усклађене целине од којих сваку чине текстуални, илустративни и дигитални елементи.

Прва целина изложбе посвећена је идејама олимпизма, које датирају из времена Пјера де Кубертена, личности која је оживела дух Aнтичких игара. Кратка прича о њиховом настанку биће увод у изложбу, која се наставља кроз занимљиве приче о почецима Модерних Олимпијских игара 1896. године и олимпијским симболима.

Садржај друге целине представља хронологију учешћа наших олимпијаца на Летњим Олимпијским играма, од 1912. до 2016. године, са подацима о самим Играма, друштвеним околностима које су их пратиле, и члановима наших делегација, као и мање познате занимљивости у вези с Играма. Посетиоцима је омогућено да виде најзначајније експонате из фундуса Олимпијског музеја, од оснивања Српског олимпијског клуба 1910. године, које је иницирао капетан Светомир Ђукић, преко првог учешћа Србије на V Олимпијским играма у Стокхолму, прве освојене медаље у Паризу 1924. године, до последњих успеха наших спортиста на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру. Приступ богатој мултимедијалној колекцији, која је део виртуелног музеја, омогућује посетиоцима да погледају кратке филмове и приче о историји олимпизма у Србији, олимпијским херојима и незаборавним олимпијским моментима.

Трећу целину изложбе чине ретке фотографије и планови архитектонског спортског наслеђа Београда XIX и XX века. Развој архитектуре спортских објеката у Београду, током два века трајања, имао је своје успоне и падове. Већ крајем прве деценије XIX века мачевање се предавало у Великој школи, да би се 1843. године отворила и прва школа мачевања, а у наредних неколико година још две. До средине XIX века одржане су и прве коњичке трке а отворена су и прва купалишта на десној обали Саве. Током наредних неколико деценија спорт се убрзано развија, што је и довело до успона архитектуре спортских објеката.

У оквиру поставке посебно је издвојен период између два светска рата, који представља златно доба изградње спортских терена и клупских кућа Београда, а позната градитељска имена говоре у прилог значају тог правца архитектуре. Друга половина XX века испуњена је новим таласом градње, започетим одмах након Другог светског рата, а који је процват имао седамдесетих година. Већ осамдесетих година XX века нису се градиле значајне спортске грађевине, док изградња Београдске арене није поново покренула архитектонско-спортски живот престонице.