Институт за српски језик

Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско, свестрано проучавање српског језика на плану синхроније и дијахроније и за израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа. Основан је 15. јула 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), а 1958. године, у складу са закључцима Новосадског договора из 1954. године, преименован је у Институт за српскохрватски језик САНУ, да би након самосталног функционисања услед реорганизације 1961. године поново ушао у састав Академије 1992. године и променио назив у складу са именовањем језика у Србији – у Институт за српски језик САНУ. Основан на темељима Лексикографског одсека, који је 1893. године оформила Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића, Институт је од Академије преузео послове Лексикографског одсека на изради великог речника српског језика као један од својих најважнијих задатака.

Први директор Института био је академик Александар Белић, најзначајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века, и он је на томе месту остао све до своје смрти 1960. године. Институт је додељивао стипендије талентованим студентима Београдског универзитета и тако су у Институт као асистенти приправници дошли будући академици: Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан.

Институт за српски језик САНУ је носилац дугорочних фундаменталних истраживања из области српске лексикографије и лингвогеографије, од прворазредног значаја за домаћу и светску науку и за националну културу. Тако се мисија Института данас остварује у оквиру шест одсека: Одсек за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника Српске академије наука и уметности, Старословенистички одсек, Етимолошки одсек, Дијалектолошки одсек, Одсек за стандардни језик и Одсек за дигитализацију. У садашњем тренутку Институт има 72 запослена сарадника, од чега 50 доктора наука (6 научних саветника, 14 виших научних сарадника, 29 научних сарадника), 16 истраживача сарадника, 3 истраживача-приправника, као и двоје стипендиста, три административна радника и једног вишег дипл. библиотекара.

Научна сарадња Института огледа се пре свега у везаности за САНУ будући да је један од њених института, те у реализацији институтских дугорочних послова везаних за поједине Академијине одборе и посебно за њен Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију, а Институт сарађује и са филолошким и филозофским факултетима на читавом српском језичком простору, односно с њиховим одсецима за српски језик, чији поједини сарадници активно учествују у раду на капиталним институтским пословима, као и у редакцијама институтских часописа и зборника. Надаље, Институт континуирано сарађује с Матицом српском, Академијом наука и умјетности Републике Српске, потом с Вуковом задужбином и Задужбином Илије М. Коларца, са Српском књижевном задругом, с Друштвом за српски језик и књижевност Србије, Савезом славистичких друштава Србије, са Научно-образовно културним центром „Вук Караџић“ у Тршићу, са Центром за научна истраживања и културу Срба у Румунији (Темишвар) и Српским институтом у Будимпешти, са Институтом за македонски језик „Крсте Мисирков“ из Скопља и Истраживачким центром за ареалну лингвистику „Божидар Видоески“ МАНУ, а однедавно и са Истраживачким центром за словенско-евроазијске студије Универзитета Хокаидо у Сапору (Јапан). Такође, при Институту се налази седиште Одбора за стандардизацију српског језика од самог његовог оснивања 1997. године.

Завидан је број остварених учешћа сарадника Института на међународним пројектима – мултилатералним и билатералним, међу којима су најбројнији међуакадемијски, као и на домаћим пројектима Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије, Фонда за науку Републике Србије, те Министарства културе и информисања Републике Србије. Такође, поједини сарадници Института за српски језик САНУ чланови су међународних научних институција и тела, претежно већег броја комисија при Међународном комитету слависта, као и домаћих научних и стручних одбора и комисија – понајвише Академијиних одбора (па и као учесници на стратешком пројекту САНУ Историја и културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији и на пројектима Огранка САНУ у Нишу), затим Одељења за књижевност и језик Матице српске (и као сарадници на некима од њених пројеката), Одбора за стандардизацију српског језика, те других бројних научних и стручних тела и комисија.

Институт је референтна установа за међународну сарадњу са институцијама сличног типа, надлежним за матичне језике: примљен је у Европски савез националних институција за језик (EFNIL), постао је национална координаторска институција у конзорцијуму DARIAH-ERIC (Дигитална истраживачка инфраструктура за уметност и хуманистичке науке на европском нивоу), а од стране Министарства спољних послова задужен је за праћење статуса српског језика у Унесковом Светском атласу језика.

Издавачка делатност: Институт за српски језик САНУ у развоју науке о српском језику учествује пре свега путем свога издаваштва – поред речника, кроз часописе с дугом традицијом које је покретао академик Белић, као што су Српски дијалектолошки зборник (од 1905), Јужнословенски филолог (од 1913) и Наш језик (од 1932) – прва два у суиздаваштву са САНУ, али и новији електронски часопис Лингвистичке актуелности (од 2000), потом кроз три едиције: Библиотека Јужнословенског филолога, Монографије, Старословенско и српско наслеђе, кроз тематске зборнике, самостално или у суиздаваштву са другим институцијама – најчешће са САНУ и Матицом српском, кроз дигитална издања итд.

Директор: др СОФИЈА МИЛОРАДОВИЋ
Адреса: Кнез Михаилова 36, 11000 Београд, Србија
Е-пошта: isj@isj.sanu.ac.rs
Веб-сајт: www.isj.sanu.ac.rs
Тел: +381 11 2635-590, 181-383
Факс: +381 11 2183-175