ОБАВЕШТЕЊЕ О АКТИВНОСТИМА У САНУ ТОКОМ ЈУНА
Извршни одбор САНУ је, на основу предлога Комисије за праћење и предузимање мера у вези са КОВИД-19 вирусом при САНУ, усвојио препоруке и одлуке према којима ће Српска академија наука и уметности у наредном периоду радити у измењеном режиму.
Библиотека, Архив, Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ и Огранак САНУ у Нишу биће затворени за посетиоце и истраживаче до 31. јула.
Програм за јул можете погледати ОВДЕ .
Комисија за праћење и предузимање мера у вези са КОВИД-19 вирусом ће наставити да прати ситуацију и да даје предлоге и сугестије Извршном одбору и другим органима САНУ. Извршни одбор ће, у складу са развојем ситуације, реаговати и усвајати одговарајуће мере, одлуке и препоруке.
НАУЧНИ РАД ОДБОРА ЗА КАРДИОВАСКУЛАРНУ ПАТОЛОГИЈУ САНУ О ИНФЕКЦИЈИ COVID-19
Као прилог активностима САНУ у борби против инфекције COVID-19, Одбор за кардиоваскуларну патологију САНУ приложио је рад под називом „SARS-CoV-2/ COVID-19 : Улога и допринос патолога у истраживању етио-патогенезе и пато-морфолошког супстрата болести (обдукција, хисто-патологија и електронска микроскопија)”. Аутори рада су В. Кањух, С. Кањух, М. Пушац. Објављен је у часопису Medici.com (Banjaluka, R.Srpska) 2020; XVII (99):66-75.
Рад можете прочитати ОВДЕ.
ОПШТЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ШИРЕЊА ИНФЕКЦИЈЕ COVID-19
Поводом актуелне ситуације са Covid-19 инфекцијом Комисијa за праћење и предузимање мера у вези са COVID-19 вирусом , у чијем су саставу академик Небојша Лалић (председник Комисије), академик Миодраг Чолић и дописни члан САНУ Горан Станковић, која је формирана почетком марта при САНУ, даje следеће опште препоруке за јавност у циљу спречавања ширења наведене инфекције. Све мере и препоруке у циљу спречавања од заражавања COVID-19 вирусом и спречавања ширења ове инфекције је дала Светска здравствена организација (СЗО) и њих су прихватиле све државе света.Сви детаљи превенције COVID-19 се налазе на сајтовима Министарства здравља и Института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут.
- Основна превентивна мера је спречавање контакта са зараженом или потенцијално зараженом особом, а то се најбоље постиже самоизолацијом.
- У најзначајније превентивне мере спадају ношење маски и заштитних рукавица и одржавање, како личне, тако и хигијене унутрашњег животног простора.
- Што се тиче средстава за дезинфекцију, најбоље је користити списак који је дала СЗО. Са овог подужег списка као најбоља средства се препоручују она на бази седамдесетопроцентног алкохола или натријум-хипохлорита. Може се користити и бензалконијум-хлорид (асепсол), иако он није сасвим идеалан за овај тип вируса.
- Општа је препорука да се током периода изолације због превенције ширења инфекције не мења постојећа терапија коју хронични болесници узимају, а ако је то из било ког разлога индиковано, онда то не чинити без консултације са лекаром.
- Када је у питању могућности „подизања” имунитета, за то не постоји специфично средство. Препоручује се исхрана богата витаминима које највише има у свежем воћу и поврћу. Светски нутриционисти препоручују узимање суплементских витаминских препарата у прописаним дозама , посебно оних обогаћених селеном и цинком а који се препоручују и за превенцију и бржи опоравак од грипа. Међутим, њихова делотворност у превенцији COVID-19 инфекције није доказана, нити је научно доказано да особе које су узимале ове препарате имају блажу клиничку слику болести.
- Физичка активност у стану је пожељна колико је год изводљива, у складу са препорукама прилагођеним животној доби и здравственом стању. Они који поседују кућне ергобицикле и сличне уређаје за тренинг пожељно је да их редовно користе.
- У условима кућне изолације веома је битно одржавање општег психофизичког благостања. Очување и подизање менталног здравља има подједнак или чак већи значај у односу на друге мере које се примењују у току изолације и оне су најснажнији штит од неповољних ефеката овог изнуђеног стања.
- За лечење наших пацијената од COVID-19 инфекције примењују се најсавременије методе лечења. Наши лекари перманентно прате сва нова достигнућа на овом пољу у свету и примењују их у лечењу ових пацијената код нас.
- У циљу превенције и лечења оболелих од COVID-19 инфекције раде се огромна научна истраживања широм света, а нека од њих се планирају и код нас. Генерално се може рећи да су она усмерена у четири правца: прављење специфичне вакцине за масовну имунизацију; прављење дијагностичких комплета за доказивање присуства специфичних анитела у серуму код оболелих или оних који су преболели инфекцију; научна истраживања у циљу изналажења најпоузданијих имунолошких параметара и биомаркера за процену тежине болести и предвиђање тока и прогнозе болести; синтеза и клиничко испитивање нових лекова за COVID-19 инфекцију, првенствено оних који би блокирали улазак вируса у ћелије људског организма.
