Писаћи сто Бранка Ћопића (из Задужбине Бранка Ћопића)

Задужбинарство

Традиција задужбинарства у Српској академији наука и уметности је веома богата и можемо је пратити од постанка Академије. Прва задужбина основана је већ 1889. године донацијом Јована Маринковића, „претседника министарстава, посланика у иностранству и почасног члана Српске краљевске академије“. Задужбина је носила име његовог сина, Николе Ј. Маринковића, а основана је са циљем да се награђују „одлични поетски списи, с моралном и патриотском тенденцијом, који су написани чистим српским језиком и одликују се лепотом слога и садржаја“. Наредне године из ове Задужбине награђени су писци Лазар К. Лазаревић и Симо Матавуљ.

Године 1913. Академија је имала тринаест задужбина и пет фондова. Средства којима су располагали представљала су значајан извор финансирања делатности Академије. Велики процват задужбинарства у Србији одвија се у периоду између Првог и Другог светског рата, када је основано 46 нових фондова и задужбина од постојећих 65. Раст задужбинарства сведочио је о угледу Академије у друштву и то у његовим најразличитијим слојевима. Дародавци су били не самочланови Академије већ и министри, професори, адвокати, трговци, чиновници и сељаци. Њихови прилози указивали су на поверење у Академијин рад и циљеве које је себи постављала за будућност.

Највећи број дародаваца је завештао свој иметак Академији са циљем помагања Академијиног непосредног рада, али и њених циљева, финансирања и награђивања научног рада и рада у области уметности. Поред тога, циљеви оснивања фондова, фондација и задужбина били су: објављивање и награђивање Академијиних издања, финансирање научних истраживања, награђивање дела из књижевности и помагање књижевника, награђивање дела објављених изван Академије, подизање школа, учитељских станова, награђивање најуспешнијих ученика и студената, подизање споменика значајним личностима из области наука и уметности, унапређење различитих области наука и сл.

Услед економских криза, девалвације новца и хартија од вредности и национализације непокретности фондацијā и задужбинā после Другог светског рата многе од њих су изгубиле средства за реализацију циљева те су престале са радом. Данас је у Српској академији наука и уметности активно пет фондова, две фондације и једна задужбина, а очекује се и увећање њиховог броја. Односећи се одувек са најдубљим поштовањем према чину задужбинарства и желећи да сачува од заборава племенити гест дародаваца за будућа поколења, у холу Палате САНУ стоје исписана имена свих њених добротвора и задужбинара, од оснивања до данас.