ШЕЗДЕСЕТ ОСМА У СТУДЕНТУ

Од 18. до 22. јуна

 

Током протеклих пет деценија било је више настојања да се с мањом или већом историјском дистанцом одреди политички и друштвени смисао студентских демонстрација и штрајка на Београдском универзитету почетком јуна 1968. године, уз незаобилазну анализу непосредног одјека ових догађаја у широкој, али и у стурчној, културној и уметнчкој јавности. Био је то циљ и неколико издавачких подухвата и документарних  ТВ програма корисних пре свега за прикупљање историјске грађе у виду личних сећања и коментара учесника и сведока.

За  боље разумевање једнонедељних студентских протеста, колико самих догађаја толико и околности које су до њих довеле, незаменљиво је прелиставање појединих бројева Студента објављених 1968. Лист студената Београдског универзитета непосредно сведочи о збивањима током демонстрација и штрајка,  о суштини и о облицима студентског бунта, али пружа увид  у шири друштвено-политички контекст којим је он био условљен и изазван.

Критика свега постојећег подразумевала је слободну штампу, у којој би дијалог и полемика играли важну улогу. Тај идеал донекле је остварен у шездесетосмашком Студенту. Његове странице врве од убојитих коментара, полемика, отворених писама, округлих столова. Дошао је крај, како смо најављивали, езоповском језику, што је био синоним за испразну, бирократску лексику. Раднички и сељачки проблеми осветљавају се у рубрици карактеристичног наслова „Сељаци и радници тешко живе“.  Цвета аутентична документарна репортажа у којој људи отворено, искрено, свакодневним језиком,  говоре о проблемима на послу и у јавном животу. Новине нису власништво властодржаца,  па ни уредника и новинара,  оне су својина грађана, странице на којима свако може да изнесе оно што га тишти и да сугерише како би  овај свет постао место вредно живљења”, наводи Милисав Савић у тексту поводом изложбе.

Изложба „Шездесет осма у Студенту, у организацији Српске академије наука и уметности, представиће карактеристичне странице, текстове и наслове из „Студентових” издања током 1968. године. Њоме се показује интелектуална снага младе генерације и њен слободарски дух, обавештеност о међународним приликама тога доба,  повезаност са студентским покретима у свету, критичност према стању на универзитету, али и отвореност професора за сарадњу са студентима.

Током трајања изложбе предвиђене су сесије на којима ће бити речи о следећим темама: „Шта је остало од шездесет осме – где су данас шездесетосмаши” (уторак, 19. јун),  „Студент у шездесет осмој – шездесет осма у Студенту” (среда, 20. јун), „Одјеци шездесет осме у уметности – филм, књижевност, музика, дизајн” (четвртак, 21. јун) и „Студентски покрет у свету” (петак, 22. јун). Све наведене трибине се одржавају у Галерији науке и технике САНУ од 18 сати.

ПРОГРАМ