
„БЕОГРАД – ТОКОВИ НАСЛЕЂА“
23. септембар – 28. октобар 2011. године
Изложба „Београд – токови наслеђа“ у Галерији науке и технике САНУ, прати причу о цивилизацијама које су биле присутне на просторима Београда од његовог оснивања до почетка XX века, о различитим народима и њиховим културама које су давале печат граду и доприносиле богатству и разноликости његовог културног идентитета.
Представља дијалог различитих цивилизација кроз векове, од Келта и оснивања Сингидунума, преко Римљана, Византијског Сингидона, Угара, српских владара – краља Милутина и Деспота Стефана Лазаревића, периода владавине Турака и Аустроугара до почетка XX века. То је прича о људима чији су животи уткани у историјат и артефакте града, који су у њега долазили у различитим епохама и својим активностима и залагањем оставили у наслеђе трагове различитих националних и културних средина. Један од оних који су београдским бедемима дали нови живот а који је под тим истим бедемима погубљен је Никола Доксат Де Морез (1682.-1738.). Заслугом овог Швајцарца, генерала аустријске царске војске, Београд је крајем XVII и почетком XVIII века постао једна од најјачих тврђава на југоистоку Европе – утврђени барокни град са војним, управним и другим функцијама.
Дијагонала предака, на овој изложби, почиње 279. године пре н.е. када Келти после пораза у походу на Делфе насељавају просторе на ушћу Саве у Дунав и обнављају разорени град Синга, а завршава 1955. годином, када је Јелисавета Начић (1878. –1955.) прва жена архитекта у Србији, сахрањена на Дубровачком гробљу.
Други ниво изложбе обухвата један ишчезли свет београдских обала, река на којима лежи овај град и које му дају живот. На основу истраживања историјата рибарства и етнографских студија Михаила Петровића Аласа (“Београд, негдашњи центар великог рибарства” и “Ђердапски риболови у прошлости и садашњости”), пратимо хронологију настанка и нестанка аласког живота на Дунаву и Сави, од средине XVII века до почетка XX века. Утицаји Турака, Аустроугара, Цинцара и Јевреја на тај живот чине потку ткања историје Београда и околине, те је ово прича и о њима.
Кроз текстуалне легенде и илуминације (први познати приказ Београдске тврђаве), ликовне приказе минијатура турских хроника опсада Београда, диптиха, редизајнираних мапа и портрета владара, изложба прати хронологију настанка и развоја Београда кроз векове. Она нам говори да је дијалог различитих културних, верских и етничких идентитета могућ и неопходан за опстанак и развој града и друштва које том граду даје живот и оплемењује га свим својим различитостима.
Савременим приступом обраде и презентације историјске грађе, изложба успоставља мостове између времена прошлог и времена садашњег и преноси поруку да дијагонали предака границе не поставља историографија већ живот потомака.
Аутор: Новица Бабовић, мултимедијални уметник