
ИСХРАНА У НЕОЛИТСКОЈ ВИНЧИ – Извори и реконструкција
14. децембар 2011. – 31. јануар 2012. године
Аутори: др Ненад Н. Тасић и Драгана Филиповић М.А.
Археолошко налазиште у Винчи познато је већ више од стотину година, тачније од 1908. године, када га је открио Милоје М. Васић. Од тада су вођене бројне теренске кампање на овом месту а Винча је широм света постала позната као једно од најразвијенијих насеља са краја неолитске епохе. Нарочито су познате винчанске фигурине које својом лепотом плене и после више од 7000 година, колико је прошло од настанка ове културе.
Од 1998. године под руководством др Ненада Тасића, стручњаци са Филозофског факултета, Музеја града Београда и других институција спроводе нова истраживања на Белом брду у Винчи са циљем да, користећи најсавременије технике и процедуре, дођу до одговора на бројна питања која до сада нису била довољно разјашњена. Једно од таквих питања је и исхрана у неолитско доба.
Иако су неки стручњаци скептични по питању сазнања у вези са праисторијским навикама у исхрани, аутори изложбе указују да скоро са сигурношћу можемо тврдити да је исхрана у неолитској епохи била богатија угљеним хидратима а сиромашнија протеинима.
Од неолитског доба заједнице се више ослањају на храну богату минералима, што се може видети и на очуваним људским костима из тог доба. Људи постају знатно грацилнији што се и објашњава све мањим садржајем протеина животињског порекла у исхрани. Са стално доступном сољу и захваљујући употреби керамичких контејнера, житарице и воће се конзервирају и чувају за коришћење у време када их у природи нема.
Проучавање палео-исхране постало је у последњих двадесетак година, са увођењем техника флотације, развијених специјалистичких истраживања макробиљних остатака и генетичких анализа, ресурс једнако значајан за проучавање људских заједница као што је то у доба стилско-типолошке археологије била грнчарија. Бројним студијама је доказано да је анализом остатака исхране могуће реконструисати не само јеловник људи у прошлости већ и њихове социјалне матрице, њихове потребе, навике, кретања и у крајњој линији карактер. Студије остатака људске исхране, које проналазимо на археолошким ископавањима, доприносе све оштријој слици на којој се види овај глобални развој.
Изложба „ИСХРАНА У НЕОЛИТСКОЈ ВИНЧИ – Извори и реконструкција“ приказује резултате мултидисциплинарних истраживања на примеру реконструкције палео-исхране становника Винче из времена око 4500 године старе ере. Извори за ову реконструкцију представљају археолошка, археозоолошка, палео-ботаничка, палинолошка, палео-климатска и палео-еколошка истраживања. Осим анализа које се примењују у Винчи,
приказано је још неколико различитих анализа које ће у будућности такође бити веома корисне за стицање знања о исхрани старих популација (анализе стабилних изотопа, анализе масти и сл.).
Посетиоци изложбе могу да открију које врсте намирница су наши неолитски винчански преци користили у својој исхрани, а посебно изненађење представљају рецепти састављени од намирница доступних неолитским Винчанцима, уз примену техника кувања које су археолози документовали приликом археолошких истраживања у Винчи и другим неолитским налазиштима Балкана. Уз њихову помоћ, можемо сазнати како се правио винчански доручак од житарица и сушеног воћа, или како је могла да изгледа винчанска чорба од корњаче.
Изложба је отворена до краја јануара 2012. године.
Каталог изложбе је у продаји.