
Беседа академика Зорана Кнежевића, председника САНУ, на свечаности поводом обележавања Дана САНУ 19. новембра 2026. године
Поштовани чланови Српске академије наука и уметности, часници, уважени гости, даме и господо,
Српска академија наука и уметности 19. новембар сваке године прославља као Дан академије, обележавајући тако датум када је основана њена најстарија источница, Друштво српске словесности. Традиција је зачета далеке 1841. године, што ће рећи да сада сеже већ читавих 185 година у прошлост. Не треба сметнути с ума ни 1886. годину, у којој је основана Српска краљевска академија, а од када се навршило округлих 140 година, па, како су се путеви те две наше претече укрстили 1892. године, уједињењем Српског ученог друштва, наследника Друштва српске словесности, и Српске краљевске академије, тако и ми овом приликом сједињујемо у истој години два јубилеја да бисмо с дужним поштовањем обележили оба та значајна догађаја у Академијиној историји.
Трајна нам је обавеза да памтимо и у оваквим приликама се са захвалношћу и поносом сећамо оних 1500 чланова који више нису са нама, а који су својим прегалаштвом и мудрошћу, посвећеношћу и истрајношћу, свако у свом времену, Академију градили, носили и афирмисали како у нашој средини, тако и на ширем, европском, па и светском плану.
Академија је институција и већа и важнија и дуготрајнија од сваког од нас, па је обавеза свих њених чланова, а највише нас који смо за њу најодговорнији, да се према томе управљамо и да чинимо све што је до нас да је онако угледну, добро организовану и функционалну какву смо је примили од наших претходника проведемо кроз свој вакат и исту је такву предамо нашим наследницима.
****
Полазећи, поштоване колегинице и колеге, од управо реченог, а имајући у виду и да је ово моје завршно обраћање скупу свих чланова САНУ у текућем председничком мандату, желео бих да се овом приликом укратко осврнем на оно што је у том периоду урађено и што је, барем по мом мишљењу, у највећој мери обележило протекле четири године у животу Академије. Дозволите ми зато да вас кратко подсетим да је у програму који смо моји сарадници и ја представили на почетку мандата стајало да ће принципи којима ћемо се руководити бити, с једне стране, „рационалан и реално остварив континуитет рада и активности Академије” и. с друге стране,“управљања њеним пословима у складу са највишим стандардима примереним нашој кући“.
Није, наравно, до мене да дајем оцену колико смо у томе успели, али оно што са добрим разлогом могу да тврдим је да смо се заиста упорно и доследно залагали да се у САНУ редовно одвијају и даље развијају све оне активности по којима је Академија постала препознатљива у нашој научној и културној јавности: од бројних научних скупова, предавања, округлих столова и трибина, па до капиталних националних пројеката, сарадње са другим академијама и асоцијацијама академија, богате висококвалитетне издавачке продукције, уметничких изложби, концерата и свега осталог што се свакодневно дешава под нашим кровом. Истовремено, настојали смо да очувамо овом часном дому једино примерен академијски дух међусобног поштовања и толеранције, разумевања и прихватања различитог мишљења, промовисања највиших научних и уметничких вредности и етичких принципа, али и праћења и конструктивне критике збивања у српском друштву, реаговања на одређене појаве, негативности и поступке носилаца извршне власти и доносилаца одлука и сл. – да поменем само да смо у претходном периоду објавили 20 саопштења Скупштине, Извршног одбора, одељења и академијских одбора САНУ, уз већи број саопштења одбора која су обзнањена путем њихових посебних Интернет сајтова, као и да смо имали 10 конференција за медије. Моји сарадници и ја нисмо у свему томе, наравно, били сами и осећам потребу да се данас са овога места захвалим свима вама који сте нам у том послу здушно помагали, или нас макар само подржавали, што је онда и нама давало снаге да на том сложеном и захтевном послу истрајемо.
****
Дуге су биле ове, сада већ скоро, четири године, много тога што се дешавало у друштву, па и у Академији и око ње, надам се да је у највећој мери иза нас и да се, бар у догледно време, нећемо поново суочавати са турбулентним догађањима кроз која смо сви заједно као друштво и као појединци управо прошли. Верујем, с друге стране, да као људи и грађани ове земље можемо да поделимо задовољство што је високом излазношћу на протеклим парламентарним изборима и мирним и достојанственим плебисцитарним исказивањем и прихватањем политичке воље грађана на најнепосреднији начин показан, сасвим сигурно и ојачан, демократски потенцијал нашег народа и друштва у целини. Као и увек до сада САНУ је спремна да, у сарадњи са свим релевантним политичким и другим чиниоцима и структурама, и убудуће настави да доприноси снажењу демократских институција, те да се и надаље активно ангажује у конструктивном критичком сагледавању и решавању свих друштвених и државних проблема за које Академија поседује потребне научне и уметничке компетенције и ресурсе.
Треба рећи да је Академија у протеклом периоду била суочена са бројним изазовима и да је у том галиматијасу и какофонији најразличитијих гласова, захтева, прохтева и критика императив био да се не доведе у питање како углед Академије, тако и њено место одговорног и промишљеног друштвеног актера и интелектуалног ослонца друштву и држави, које јој иначе по свему природно и припада. Мислим да могу да узмем слободу да кажем да можда није било све сасвим добро, да је много шта могло бити и боље, али да је могло да буде и много горе. Па да останем на томе и да у овој свечаној прилици на ту тему не дужим више.
****
Неизоставни предмет моје данашње беседе су наравно избори који нам у САНУ предстоје и то, како они за редовне, дописне и иностране чланове Академије, тако и они за часнике Академије, огранака, Извршног одбора и Председништва. Ове прве смо већ започели објављивањем јавног позива за предлагање кандидата, а завршићемо их на Изборној скупштини 4. новембра 2027. године. Ове друге, који нам предстоје већ за неки месец, такође ћемо на време иницирати, спровести у складу са Законом о САНУ и нашим Статутом и окончати на Изборној скупштини 30. марта наредне године.
Поново се пред нас поставља задатак да изборе, као и увек до сада, спроведемо у Академији својственој демократској атмосфери, да изаберемо најбоље кандидате и да чланство и структуру чланова наставимо да јачамо и уравнотежавамо, као што смо то на претходним изборима 2024. године успешно учинили. Тужна је чињеница да нас је од претходних избора до данас напустило чак 14 наших истакнутих чланова. Њихов одлазак је тешко ако не и немогуће надокнадити, али морамо учинити напор да тај губитак за све нас буде мотив више да у своје редове уведемо нове људе, који ће Академију одржати и учинити је не само бројнијом, већ и научно и уметнички снажнијом и компетентнијом. Верујем да би се са тим сложиле и наше преминуле колеге.
****
Дозволите ми, поштоване колегинице и колеге, да овом приликом кажем неколико речи и о једној од перјаница наше Академије којом се сви с правом поносимо – Галерији САНУ. Не заборављам ни значај и успешан рад Галерије науке и технике САНУ, али бих данас ипак дао предност старијој од наше две галерије, имајући у виду и изложбу поклона које је Академија примила у претходне три године, коју су кустоси наше Галерије специјално за ову прилику припремили и којом смо управо отворили нови изложбени простор у приземљу лево зграде у Кнез Михаиловој 36, па ми дозволите да вас још једном позовем да ту лепу изложбу посетите, ако већ нисте. Поменуо бих, такође, и одлуку Председништва САНУ о додели Медаље САНУ дугогодишњем Управнику Галерије, академику Душану Оташевићу, која ће му, као што је обичај, бити свечано уручена у наставку данашње свечаности, а мени не замерите ако сам се огрешио о протокол када сам је већ сада поменуо као један од мотива да нешто кажем о „његовој“ Галерији.
Галерија Српске академије наука и уметности, основана 1968. године, већ, дакле, више од пола века представља значајно место сусрета уметности, науке и културе, али и својеврсни излог Академије, кроз који се широј јавности представљају њена делатност, вредности и достигнућа. Мисија Галерије САНУ превазилази оквире класичног изложбеног простора и обухвата промоцију уметничког стваралаштва, научних резултата, историје науке и најзначајнијих сегмената културног наслеђа.
Висок квалитет програма остварује се кроз сарадњу кустоса Галерије са бројним ауторима и стручњацима из научних и музејских институција, као и са истакнутим архитектама и дизајнерима, а важну улогу у обликовању изложбене делатности Галерије САНУ има њен Стручни савет, на челу са академиком Владимиром С. Костићем, који разматра и одобрава предложене изложбене концепције, а по потреби учествује и у њиховом даљем усмеравању и развоју. Реализацију захтевних изложбених пројеката Галерије САНУ највећим делом финансијски подржава сама Академија, планским издвајањима из сопственог буџета, а значајну подршку у том погледу повремено пружају и Министарство културе Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда, као и поједини спонзори.
Не би било умесно да се ова беседа претвори у неку врсту извештаја о раду Галерије, али мора се рећи да је, настављајући континуирану изложбену делатност, Галерија САНУ до данас организовала око три стотине изложби. У периоду од 2023. до 2026. године реализовано је седамнаест изложбених пројеката које је посетило готово пола милиона посетилаца (прецизно 481.284). Највећу пажњу публике имале су изложбе Урош Предић – Достојанство свакидашњице (97.293), Свети Сава (57.661) и Миодраг Мића Поповић – Сликарство перманентне побуне (49.096). До сада је у склопу пратеће издавачке делатности Галерије објављено више од 170 каталога у серији Галерија САНУ и преко 40 Изложбених свески, као и бројне друге публикације. Све изложбе допуњене су разноврсним пратећим програмима, ауторским и стручним вођењима, предавањима, радионицама и скуповима.
У другим институцијама у земљи и иностранству је у протекле четири године представљено осамнаест изложби, углавном из фондова Уметничке збирке САНУ, што омогућује ширење изложбених програма и доступност уметничког наслеђа САНУ публици и изван Београда. У истом том четверогодишњем периоду за успешан рад Галерије САНУ добијено је пет награде и признања додељених ауторима, сарадницима и институцији.
Концертна делатност представља важан и континуиран сегмент програмског деловања Галерије САНУ. Њена традиција започета је 1982. године, а током више од четири деценије одржано је готово 3.000 концерата (2.973 без гостујућих концерата). Академија развија јединствен програм посвећен афирмацији музичке уметности, подршци младим извођачима и представљању домаћих и међународних музичких стваралаца. Концертном делатношћу Академије у оквиру Галерије САНУ руководи секретар Одељења уметности, академик Иван Јевтић. Током претходне четири године одржано је приближно 240 концерата класичне музике, на којима је наступило око 450 извођача, а програме је посетило близу 22.000 слушалаца.
Подужи је списак осталих догађања у Галерији Академије у протекле четири године, од позоришних представа одиграних у простору Галерије, додела награда и изложби награђених стваралаца, до учешћа у манифестацијама попут Ноћи музеја и сл. али да ту и застанем и закључим да је Галерија САНУ у протеклом периоду у пуној мери потврдила своју значајну улогу у очувању и представљању уметничког наслеђа и повезивању Академије са нашом културном јавношћу.