Преминули домаћи члан

МИХАЈЛО ПУПИН

Pupin Mihajlo
Електроинжењер, физичар и проналазач
Идвор, 27. 9/9. 10. 1854 – Њујорк, 12. 3. 1935.

Рођен је 9. октобра (27. септембра по јулијанском календару)  1854. године у Идвору (општина Ковачица, у Банату). Након завршене основне и неколико разреда средње школе у јесен 1872. пошао је на школовање у Праг, где је наставио шести разред и први семестар седмог разреда реалке.

Године 1874, у двадесетој години, отишао је у Сједињене Америчке Државе. Првих пет година живота у новој средини провео је радећи физичке послове, истовремено похађајући Куперову вечерњу школу. У јесен 1879. године положио је пријемни испит на Колумбија-колеџу у Њујорку. Као одличан ученик ослобођен је плаћања школарине, а већ на крају прве године добио је две новчане награде (из грчког и математике). Углавном се издржавао приходима од подучавања слабијих ученика и физичког рада. Дипломирао је 1883. године, стекавши диплому првог академског степена Bachelor of Arts, а исте године примио је и америчко држављанство.

Као стипендиста наставио је студије математике и физике на Универзитету у Кембриџу (1883–1885), а потом на Универзитету у Берлину (1885–1889), где је докторирао из области физичке хемије, одбранивши дисертацију „Осмотички притисак и његов однос према слободној енергији“.

Своју универзитетску каријеру и научну делатност започео је 1889. године у Одељењу за електротехнику на Колумбија универзитету у Њујорку, где је најпре радио као наставник физичке математике, а потом као професор. На овом универзитету провео је четрдесет година, бавећи се научним истраживањима и педагошким радом. Од 1894. до 1934. године верификовао је 34 патената. Његов најпознатији проналазак је метод повећања домета телефонских линија помоћу посебних специјалних калемова, познат и као пупинизација, а који је имао велики значај за развој телекомуникација. Такође је значајан његов допринос Рендгеновом открићу. Највише истраживања посветио је осцилацијама и филтерима, што је основа радиотехнике и телекомуникација. Након његове смрти, његова кћерка Варвара Иванка Пупин допунила је списак проналазака још једним патентом.

Пупин је био и успешан писац. Његова аутобиографија From Immigrant to Inventor (Са пашњака до научењака), објављена у Сједињеним Америчким Државама 1923. године, донела му је Пулицерову награду 1924. године. Прво издање књиге на српском језику објавила је Матица српска 1929. године.

За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1912. године.

Иако је највећи део живота провео у Сједињеним Америчким Државама, Пупин никада није заборавио родни крај и Србију. Својим хуманитарним и добротворним радом помагао је завичај, научне и културне установе, као и образовне и друге друштвено значајне иницијативе. Пупинов хуманитарни рад  делимично се може сагледати на основу деловања његове три фондације. Године 1914. упутио је Српској краљевској академији писмо којим је основао фонд под називом Фонд Пијаде Алексић-Пупин. Године 1928. писмом које упућује Министарству пољопривреде и вода Краљевине СХС основао је задужбину под називом Фонд Михајла Пупина, а 1932. министру просвете послао је писмо у којем моли да му се одобри оснивање Задужбине Михајла Пупина при Народно-историјско-уметничком музеју у Београду.

Дао је историјски допринос развоју телекомуникација почетком 20. века, којим су омогућени телефонски разговори на великим растојањима, а његова укупна истраживачка достигнућа обухватају знатно шири домен. Пупинове бројне активности на пољу науке, професорског рада, оснивања и унапређења многих институција и удружења, његови национално – политички доприноси, као и мемоарско дело  оставили су неизбрисив траг у развоју српске и светске науке и културе.

Пупин је дао изузетан допринос развоју телекомуникација почетком 20. века, омогућивши телефонске разговоре на великим растојањима, а његова укупна истраживачка достигнућа обухватају знатно шири домен. Његово деловање у области науке и универзитетске наставе, рад на оснивању и унапређењу бројних институција и удружења, национално-политички ангажман, као и мемоарско дело  оставили су неизбрисив траг у развоју српске и светске науке и културе.

Преминуо је 12. марта 1935. у Њујорку.

Био-библиографски подаци