Инострани члан САНУ Антон Цајлингер добитник Нобелове награде за физику 2022. године

Аустријски физичар Антон Цајлингер (Anton Zeilinger, 20. мај 1945), инострани члан Српске академије наукa и уметности,  заједно са Аланом Аспектом и Џоном Ф. Клаузером, добитник је Нобелове награде за физику 2022. године. Награду су добили за експерименте са квантним спрезањем (енг. entangled) фотона, потврђујући нарушење Белових неједнакости и заснивајући науку о квантним информацијама.

Академик Цајлингер је завршио  основне студије физике и математике на Универзитету у Бечу, докторирао је 1971. године, а у звање доцента је изабран 1979. Радио је као ванредни професор на Масачусетском технолошком институту (1981—1983) и на Универзитету у Бечу (1983—1990), као професор на Техничком универзитету у Минхену (1988—1989), на Универзитету у Инзбруку (1990—1999) и на Универзитету у Бечу од 1999. Ради на Институту за квантну оптику и квантну информацију на Аустријској академији наука.

Редовни је члан Аустријске академије наука од 1998, Немачке академије природних наука од 2005. и Берлинско-Бранденбуршке академије науке од 2002. године. За иностраног члана САНУ изабран је 2006.

Године 2009. је основао Међународну академију Траункирхен која је посвећена подршци надареним студентима у науци и технологији.

Добитник је награде Фондације „Теодор Кернер” 1980, Винчијеве награде за изврсност 1995. и Европске оптичке награде 1997, проглашен је за научника године у Аустрији 1996, добитник је награде града Беча 2000, Хумболтове награде 2000, награде „Ервин Венцл” 2001, аустријског крста за заслуге у науци и уметности 2001, награде „Јоханес Кеплер” 2002, награде Академије науке у Гетингену 2003, меморијалне награде „Клопстег” 2004, медаље „Лоренц Окен” 2004, међународне награде „Краљ Фејсал” 2005, почасног доктората Хумболтовог универзитета у Берлину 2005, медаље „Исак Њутн” 2007. и Волфове награде за физику 2010.