Изложба слика академика Љубице Цуце Сокић у Крагујевцу

Галерија Српске академије наука и уметности изложбом „Љубица Цуца Сокић – Радови у Уметничкој збирци САНУ ”, чија је ауторка Јелена Межински Миловановић, у оквиру манифестације Музеји за 10, у периоду од 15. маја до 15. јуна, наставља сарадњу са Спомен-парком „Крагујевачки октобар“, односно Градском галеријом „Мостови Балкана“, започету новембра 2019. поставком радова Недељка Гвозденовића из Уметничке збирке САНУ. Овом приликом, крагујевачкој публици биће представљен избор од двадесет три рада Љубице Цуце Сокић из фонда Академије.

После Катарине Ивановић, почасног члана Српског ученог друштва (од 1876), и Зоре Петровић, дописног члана САНУ (од 1961), Љубица Сокић је трећа жена сликар-академик, а прва ликовна уметница изабрана за редовног члана Српске академије наука и уметности (1978). Одмах по пријему у Академију, Љубица Сокић се непосредно ангажовала у раду Одељења ликовне и музичке уметности САНУ и новоосноване Галерије Српске академије наука и уметности. Средином осме деценије изабрана је за члана Савета Галерије САНУ и у наредном периоду дала је велики допринос у оснивању Уметничке збирке САНУ. Наведеној збирци и сама је поклонила двадесет једно своје дело (у оквиру целине је и мртва природа рађена темпером коју је уметница 1984. додала првобитном избору, а завештањем Академији оставља и Композицију у плаво-сивом).

Данас у фонду Уметничке збирке постоји тридесет два дела Љубице Сокић – темпере и уља из периода 1939–1979. Две ведуте потичу с краја њеног париског периода. Поглед на Сремске Карловце настаје 1948, када је сликарка провела лето инспиришући се овим градом. Највећи број њених радова, углавном апстрактних, геометризованих композиција, мртвих природа, ентеријера и тераса из Уметничке збирке САНУ, настаје током седме и до средине осме деценије ХХ века и припада фази активног и плодног рада Сокићеве у атељеу у згради Коларчевог универзитета. Складну целину својеврсног пресека кроз сликаркин опус заокружују два женска портрета с краја седамдесетих и један Предео из 1979. године.