Изложба „Владан Ђорђевић: портрет неуморног ствараоца” у Галерији САНУ
У години посвећеној академику Владану Ђорђевићу (Београд, 1844 – Баден код Беча, 1930), једној од најистакнутијих личности културног, научног и политичког живота у Србији 19. века, Српска академија наука и уметности приредиће изложбу „Владан Ђорђевић: портрет неуморног ствараоца” у Галерији САНУ од 3. новембра (од 11 сати) до 13. децембра 2020.
По образовању доктор медицине и први Србин специјалиста хирургије, Ђорђевић је остварио значајна постигнућа у области здравства и медицине али је, као припадник генерације романтичара, рад на културном уздизању Србије сматрао за своју дужност према отаџбини. Био је први Србин лекар који се бавио експерименталним радом у медицини, иницирао је стварање Српског лекарског друштва (1872) и Српског друштва Црвеног крста (1876), основао је и уређивао први српски стручни медицински часопис и био први историчар српске медицине. Као војни лекар био је начелник Санитета Врховне команде у ратовима (1877/78 и 1885/86), први професор хигијене у Артиљеријској школи (претеча Војне академије), потом начелник и реформатор грађанске здравствене службе (1879 – 1884) и творац првих системских здравствених закона (1879, 1881). У својству председника Београдске општине (1884/85) започео је комунално уређење престонице и основао Ново гробље.
У политичком животу Србије био је активан од краја седамдесетих година 19. века, прво као владин повереник и посланик у Народној скупштини, потом као министар просвете и црквених дела и заступник министра народне привреде (1888 – 1889), краљевски изасланик у Атини (1891 – 1894) и Цариграду (1894 – 1897) и председник Владе (1897 – 1900).
На пољу књижевног стваралаштва, у које је закорачио у 14. години живота, оставио је многобројна дела – приповетке, драме, романе и мемоаре. Био је један од зачетника сеоске и путописне новелистике, драмски писац, хроничар и историограф. Библиографија Ђорђевићевих радова броји преко 500 јединица. Његов часопис Отаџбина (1875 – 1892) био је најбољи часопис за књижевност, науку и културу у другој половини 19. века.
У својој 25. години изабран је за редовног члана Српског ученог друштва (1869), а 1892. године за правог члана Српске краљевске академије. Свој живот је проживео у складу са личним мотом који је гласио Laboremus! (Радимо!).
Изложбу чини дванаест целина и она садржи богату архивску грађу, уметничка дела великана српског реализма Уроша Предића и СтеванаТодоровића, као и велики број оригиналних издања. Експонати су из фондова Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Архива Србије, Музеја науке и технике, Народне библиотеке, Библиотеке града Београда, Универзитетске библиотеке, Музеја спорта, Црвеног крста Србије, Музеја за историју фармације, као и Архива и Библиотеке САНУ.
Реализована је у коорганизацији Галерије САНУ и Музеја науке и технике, а ауторски тим изложбе чине: Јелена Јовановић Симић, ауторка изложбе и каталога; Озарија Марковић Лашић и Небојша Васиљевић, аутори поставке; Иван Станић и Драгана Лацмановић, аутори дизајна каталога; Новица Бабовић, аутор документарног филма; Александар Марковић, аутор музике и Катарина Живановић, стручна сарадња и организација изложбе .
Циљ ове изложбе јесте да путем докумената, рукописа, преписке, уметничких дела и фотографија, широј јавности представи изузетну личност Владана Ђорђевића, неуморног ствараоца и родољуба.
Изложбени салон Галерије САНУ ради сваког дана, осим понедељком, од 11 до 18, а четвртком од 11 до 16 сати. Улаз у Галерију је слободан.
Присуство ће бити омогућено ограниченом броју лица, а све у складу са капацитетом простора, епидемиолошким препорукама и ограничењима.