Павле Ивић
(Београд, 1. децембар 1924 ‒Београд, 19. септембар 1999)
Био је српски филолог, лингвиста и универзитетски професор. Био је научник међународног угледа, члан овдашњих и иностраних научних установа највишег ранга и најзначајнији српски лингвиста друге половине двадесетог века. Бавио се изучавањем дијалеката српског језика, синтаксом савременог српског књижевног језика и историјом српског народног и књижевног језика. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1972, а њен редовни члан 1978. године. Био је главни уредник Српског дијалектолошког зборника и Ономатолошких прилога. Из збирки Библиотеке САНУ биће изложена дела академика Ивића ‒ монографије и радови објављени у Академијиним издањима и најзначајнијим филолошким и лингвистичким зборницима као и Целокупна дела Павла Ивића. Из збирке фототеке Библиотеке биће изложена и једна фотографија.
Главни домет свих Ивићевих студија из српске језичке историје, укључујући ту и сазнања о акценатској еволуцији – јесте приказ језика и његове писмености синхроно повезан са подацима о одговарајућим историјским, културолошким, књижевним, миграционим и другим токовима у животу нашег народа. Овим се такав лингвистички подухват високо уздиже изнад изолованог приказивања саме историје језика. (Академик Ирена Грицкат-Радуловић)
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 17. априла до 24. маја 2024. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.